Фото: Танјуг

Голубовић је на скупу у Центру "Сава" навео да пројекат, чија реализација почиње данас, има за циљ да помогне да се држава, општине и пољопривредни произвођачи оспособе за то да буду бољи, рационалнији и ефикаснији власници пољопривредног земљишта.

Он је навео да ће у спровођењу пројекта у наредне три године учествовати Делегација Европске уније у Србији, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Србије.

Према његовим речима, пројекат ће финансирати ЕУ са 2,78 милиона евра и Немачка посредством Министарства за економску сарадњу и развој и ГИЗ-а са још милион евра.

Државни секретар је указао на неопходност да Србија ефикасније управља пољопривредним земљиштем, које је веома уситњено и расцепкано.

Основни задатак је, пре свега, очувати фонд пољопривредног земљишта и спречити његову деградацију, истакао је Голубовић и додао да је циљ његово унапређење кроз изградњу инфраструктуре, укрупњавање парцела и повећање поседа пољопривредника.

Он је навео да један од већих проблема у Србији, нарочито у источном и јужном делу, представља напуштање пољопривредног земљишта и села.

Према његовој оцени, напуштено пољопривредно земљиште могло би да се обрађује уколико би се применила најбоља европска пракса, што је предвиђено пројектом "Рурални развој – ефикасно управљање земљиштем".

Голубовић је истакао да би то земљиште годишње могло да донесе значајне приходе, уз напомену да је један од важнијих задатака пројекта и израда Географског информационог система, који треба да омогући бољу контролу коришћења и ефикасно управљање пољопривредним земљиштем.

Директор Управе за пољопривредно земљиште Зоран Кнежевић саопштио је да је у Србији просечна величина једне катастарске парцеле 34 ара, а на југу и југоистоку земље 11 ари, док је у земљама ЕУ између 1,3 и 1,5 хектара.

Кнежевић је навео да нема прецизних података о томе колико се пољопривредног земљишта у Србији води као напуштено, али да неке процене показују да се годишње не обрађује између 175.000 и 300.000 хектара у Србији.

У оквиру овог пројекта биће израђено пет правилника који треба да регулишу поступак комасације, коришћење напуштеног пољопривредног земљишта и поступак давања у закуп државног пољопривредног земљишта.

Правилници ће бити припремани узимајући у обзир најбољу праксу ЕУ и искуства стечена у пилот општинама.

Стручњаци који ће радити на пројекту већ су обишли општине које су заинтересоване за учешће у пројекту – Јагодину, Параћин, Ражањ, Књажевац, Неготин, Бољевац, Сврљиг, Житорађу, Кладово,Врање, Владичин Хан, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Власотинце и Александровац.