Фото: rts.rs

Обрадовић је у Јутарњем дневнику РТС рекао да је најбоље признање за оно што је до сада учињено то што је Србија, као једина земља у региону, добила од УНИЦЕФ-а позив да на извршном одбору ове организације у Њујорку представи начин на који су деца са посебним потребама у толиком броју укључена у образовни систем.

Он је навео да ова организација сматра да је Србија земља која је направила највећи напредак што се тиче инклузије у овој области.

Такође, како је саопштио, наша земља је позвана да на годишњој Конференцији о људским правима 1. марта у Женеви представи постигнуте резултате.

Министар је оценио да је Србија на добром путу, али да то никако не значи да проблема нема и додао да се они решавају, а један од њих су и прекобројна одељења.

Нормативи говоре, како је навео, да у случају да се два детета са посебним потребама укључе у образовни систем, онда се шест ученика мање рачуна унутар одељења, а на директору школе и онима који организују посао је да поштују то упутство.

Обрадовић је одговарајући на питање зашто нема довољно персоналних асистената објаснио да је то једно од питања које ће захтевати свеобухватније решавање.

Према његовим речима, персонални асистенти треба да помажу деци са сметњама у развоју и ту врсту помоћи одређују стручне комисије, а за њих је задужено Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.

Обрадовић је нагласио да стручна комисија одређује ком је детету потребан персонални асистент не само на нивоу основне школе, већ и факултета, и додао да ће Министарство просвете размотрити на који се начин може и финансијски помоћи.

Он је истакао да је образовни систем у Србији конципиран тако да укључује децу са посебним потребама на свим нивоима, од предшколских установа до факултета.

Министар је подсетио на то да један одсто буџетских квота припада студентима са посебним потребама под условом да положе пријемни испит.

Обрадовић је навео и да је било отпора на спровођењу инклузије код појединих наставника, али да је овај проблем превазиђен.

Трудили смо се да наставници схвате да свако дете са посебним потребама заслужује да буде укључено у образовни систем. Приметили смо да се деца која имају другара са посебним потребама труде да му помогну, што јача разумевање и толеранцију, закључио је он.