Слободан Лаловић

Смањење неспособности и корумпираности:

- Применом нових законских решења садашње стање хаоса биће уређено и то може само користити радницима и предузетницима у овим предузећима. У новим одредбама такође видим корист и у чињеници да ћемо имати оспособљене стечајне управнике, и надам се, у довољном броју. Јер, до сада је, с једне стране, био проблем недостатак ових управника, а са друге, њихова неспособност и корумпираност. Зато ће један од највећих квалитета које уносе нова законска правила бити то што ће квалификовани стечајни управници заиста моћи да извуку максимум из предузећа и то тако да га воде из стечаја, уместо у ликвидацију. За запослене расте шанса да ће остати у предузећу или, уколико су отишли у првом моменту, да се у њега врате.

Неопходност инвестиција:

- Процеси у које улазимо представљају сналажење у датим условима и околностима, са датим средствима и задатим габаритима. А перспектива и шанса Србије су инвестиције. Министар Велимир Илић ми је предочио да Министарство за капиталне инвестиције има за ову годину договоре за отприлике 800 милиона евра инвестиција у Србији. То би биле ствари које би капитално помериле и промениле ствари јер је најважније за српску привреду да добије замајац. Питање стечаја и очекивања од постојећих процеса не може се посматрати статично. Прави одговор је у привредном расту, а он у Србији није могућ без тога да се у наредних годину или две не догоде озбиљне инвестиције, пре свега у инфраструктурне делатности, које би покренуле ствари, довеле до исплата нових зарада и повећања тражње, због чега би и други део индустрије профитирао.

Новац за стечајне ситуације:

- Када је реч о стечајевима и средствима за ове ситуације, на располагању је 300 милиона динара из фонда солидарности и једнократне надокнаде из Националне службе за запошљавање. За реструктурирање предузећа у 2005. обезбеђено је пет милијарди динара у транзиционом фонду. Такође, у план кредитирања физичких лица ући ће и средства од 200 милиона динара из Фонда за развој која је Министарство управо договорило, што представља новину у односу на досадашњу праксу. Уколико буде било недовољно, додатна средстава морају бити обезбеђена из буџета, како закон предвиђа. Сигуран сам да ћемо се сусрести са великим и озбиљним отпорима и они ће, сасвим је извесно, бити манипулисани одређеним политичким интересима, али ми једноставно немамо избора. Ситуација је таква да Србија једино може да, условно речено, ризикује улажењем у ове процесе. Очекујем проблеме и оштре сукобе, исход је неизвестан, али ћемо у ове процесе свакако ући. Без улажења у разлоге, чињеница је да људи увек бирају, по мом мишљењу, најгора решења, односно решења која им се чине најлакшим. Није реч само о принципу паре на руке, већ бирању пута да се ништа не догађа и не помера, у циљу задржавања постојећег статуса, а тако нешто једино није могуће одабрати.

Нужност убрзавања стечајних поступака:

- У Србији постоји болест која траје већ десетак година и велики број фирми је у изузетно тешкој ситуацији. У многим предузећима, упркос испуњавању свих услова, нису отварани стечајни поступци због одређених политичких одлука. У фирмама где су проглашавани, стечаји су трајали бесконачно дуго, а постоје и ненормалне ситуације у Србији да су поједине фирме током вишегодишњег стечајног поступка зарасле у коров и заправо се у њима ништа не дешава. Због хронично лошег стања у привреди, није могуће проценити која предузећа и запослени у којим гранама ће у предстојећим процесима реструктурирања предузећа и примене закона о стечају бити на главном удару.

Ефекти примене Закона о стечајном поступку:

- Не сматрам да ће нешто посебно драматично да се догоди када одредбе Закона о стечајном поступку заживе у пракси, посебно због тога што закон прописује два вида стечаја - банкротство и такозвани радни стечај, односно заштиту поверилаца у оним ситуацијама где за то има резона, а то је питање процене ко може да се извуче из невоље. Зато не видим ниједан разлог због којег би се драматизовало поводом примене законских решења.