Драшковић је у изјави за јавност изразила очекивање и подршку напорима Хрватске у поштовању Закона о језику и писму, који је усвојен у Сабору, и омогућавање Србима права на двојезичност, и поред бурне реакције грађана Вуковара.

Она је подсетила на то да су Срби највећа национална мањина у Републици Хрватској, и додала да је та земља потписник Европске конвенције о правима националних мањина из 2003. године.

Према њеним речима, многе одредбе ове конвенције се не спроводе и у односу према Србији постоје бројна спорна питања, која ће Хрватска морати да реши у светлу њеног скорог уласка у Европску унију.

Драшковић је навела да се ово, пре свега, односи на подручје образовања, културе и информисања ради очувања националног и верског идентитета Срба на подручју Хрватске.

Оно што држава Србија захтева јесте да се уведе реципроцитет када је реч о правима која ужива хрватска национална мањина у Србији са правима која би требало да имају Срби у Хрватској, истакла је она.

Република Србија је, како је подсетила, Уставом и законом регулисала права мањина на начин који је усклађен са европским стандардима.

Према њеним речима, то се односи на право на коришћење језика, писма, образовање, информисање на матерњем језику, право на заштиту културног идентитета, као и на активно учествовање у политичком животу на републичком, покрајинском и локалном нивоу.

Драшковић је додала да такав положај српске заједнице у државама окружења није ни приближан, а о реципроцитету нема говора.

Она је рекла да у Хрватској Срби имају статус националне мањине, али не и поштовање права које тај статус обезбеђује.

У Словенији и Албанији тај статус за Србе није остварен и њихов положај је изузетно неповољан, а тамо где се сматрају аутохтоним народом, као у Црној Гори, Срби су изложени свакодневним притисцима да се одрекну свог националног идентитета, закључила је Драшковић.