Београд, 25. јануар 2013. године – Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Душан Игњатовић изјавио је данас да су домаћи лажни азиланти и тражиоци азила из трећих земаља који се тренутно налазе у Србији кључни проблеми са којима се наша земља суочава у области миграционе политике.
 |
| Фото: Фонет |
Игњатовић је на конференцији “Азил и реадмисија у Србији у контексту ЕУ интеграција и изградње заједничких европских миграционих политика” истакао да се у последњих 20 година у Србији одвијају значајни миграциони процеси, као и да се након потписивања споразума о реадмисији све већи број српских грађана враћа из земаља ЕУ у Србију.
Влада Србије је 2008. године, како је подсетио, прихватила да су миграције глобални проблем који захтева сарадњу на међународном нивоу.
Он је навео да је наша земља, у контексту европских интеграција, суочена са потребом решавања питања лажних азиланата, односно грађана Србије који покушавају да добију азил у земљама ЕУ под изговором да су изложени политичком притиску у Србији.
Према његовим речима, проблем постоји и са мигрантима из трећих земаља, који у настојању да дођу до земаља Европске уније, остају у прихватним центрима у Србији.
Игњатовић је указао на то да Србија има обавезу да у спровођењу миграционе политике обезбеди поштовање људских права миграната.
Заменик комесара за избеглице у Србији Светлана Велимировић саопштила је да је број тражилаца азила из Србије у 2012. години мањи него годину дана раније, али да је он и даље превелик за постојећи државни систем деловања у области миграција.
Велимировић је навела да је Србија пре три године усвојила Стратегију деловања у области миграција, која обухвата унапређење нормативног оквира, формирање међуресорних тела која ће се бавити том проблематиком и гарантовање поштовања људских права миграната.
У решавању проблема из те области, како је оценила, неопходно је и активно учешће невладиног сектора.
Конференцију је организовала Група 484, у сарадњи са Београдским центром за људска права и Београдским центром за безбедносну политику и уз подршку Канцеларије за људска и мањинска права, Амбасаде Норвешке у Србији и Фонда за отворено друштво.