Фото: Фонет

Кнежевић је приликом образлагања предлога тог документа посланицима Народне скупштине објаснио да он, поред предвидљивости услова за рад пољопривредних произвођача, доноси и лакше планирање средњорочних и дугорочних инвестиција, унапређење конкурентности, увођење јединствене евиденције о подстицајима, боље планирање буџетских средстава и усаглашеност са прописима ЕУ.

Он је навео да су законом предвиђени подстицаји и физичким и правним лицима, односно за пољопривреднике, задруге, предузећа, верске заједнице и друге врсте организација уколико се баве пољопривредном производњом и уписани су у Регистар Министарства.

Подстицаји су, како је додао, предвиђени једнако за власнике и закупце земље, а стимулације су намењене за подстицање пољопривредне производње без обзира на правни и власнички статус произвођача.

Према његовим речима, законом су гарантовани минимални износи подстицаја на нивоу овогодишњих плаћања, а Влада ће сваке године, на основу Закона о буџету, усвајати максималне износе подстицаја.

Министар је истакао да су износи које закон одређује - 6.000 динара по хектару ратарске производње или премија за млеко од 7 динара по литру, законом загарантовани минимуми које ни Влада не може да умањи али може да их увећа уколико има средстава у буџету.

Кнежевић је истакао да, захваљујући овом закону, аграрна политика и политика руралног развоја постају јединствене за читаву територију Републике Србије, при чему се аутономним покрајинама и локалној самоуправи омогућава да утврђују и сопствене мере подршке за спровођење те политике на свом подручју.

Оне то могу учинити, како је објаснио, кроз локалне стратегије развоја и плаћања премије осигурања, регреса за складиштење у јавним складиштима и регреса за репродуктивни материјал.

Новина коју доноси закон јесте и да корисник подстицаја на основу директних плаћања може остварити укупан износ од 10 милиона динара, указао је министар.

Законом су предвиђени и подстицаји за органску производњу, који су за 40 одсто увећани у односу на подстицаје за конвенционалну производњу како у периоду конверзије, тако и за оне који већ имају сертификовану биљну или сточарску органску производњу, рекао је Кнежевић.