Фото: Бета

Бачевић је у интервјуу агенцији Бета рекао да се прилично одмакло у припреми документације и методологије за израду просторног плана за изградњу канала Београд-Солун, познатијег као Дунав-Морава-Вардар, наводећи да је предвиђено да се тим планом обухвати површина од 10.500 квадратних километара, што је једнако површини Косова и Метохије.

Он је истакао да ће крајем јуна моћи да се изађе са тим планом пред домаћу јавност и објаснио да би након тога следила припрема посебног закона који би означио градњу пловног канала као пројекта од националног значаја, што је урађено и у случају трасе гасовода "Јужни ток" кроз Србију.

Надам се да ћемо у том року од шест месеци довести до краја и разговоре које водимо са заинтересованим компанијама које желе да учествују у реализацији грађевинског дела пројекта, рекао је Бачевић.

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања је навео да су за тај пројекат заинтересоване многе стране компаније јер су свесне његовог значаја.

Бачевић је рекао и да тренутно не постоји тачно утврђен прорачун вредности пројекта, јер последње процене о вредности инвестиције датирају са краја седамдесетих година прошлог века, када је улагање процењено на износ од 15 до 17 милијарди долара, у шта су били урачунати и радови на територији Македоније и Грчке.

Он је истакао да се озбиљно размишља о изради студије изводљивости, односно бизнис плану, и да је за тај посао заинтересовано неколико компанија међу којима и две државне кинеске компаније, али и америчка савезна држава Илиноис.

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања је додао да би Србија изградњом канала Дунав-Морава-Вардар постала незаобилазан фактор у свим саобраћајним и инфраструктурним везама на релацији између југа Европе и средњег и западног дела континента.

Оваквим пловним системом читава Србија би се повезала са системом Рајна-Мајна-Дунав, који је од највећег значаја у Европи, али и са системом пловних токова Роне и Сене у Француској, као и Одре и Висле, рекао је Бачевић.

Он је напоменуо и да би изградњом канала Морава све те системе повезала и бродове усмерила у Егејско мноре одакле се рачвају поморске везе према другим деловима јужне Европе, Азији и Африци.

Према његовим речима, изградњом тог пловног канала променио би се и геополитички положај Србије и њен међународни статус.

Говорећи о законодавним активностима Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Бачевић је најавио и да би до половине ове године требало да буде усвојен и нови закон о просторном планирању.

Он је прецизирао да је реч о изменама и допунама постојећег закона,
које ће омогућити лакшу реализацију већ урађених планова, али и
уредити ту област за наредних 20 година.

Бачевић је додао да би нови закон требало да обухвати и територију Косова и Метохије, која није обухваћена у важећем Закону о просторном планирању.

Ми желимо да мањкавост тог просторног плана неутралишемо израдом новог плана и отворимо канцеларију за просторно планирање у Косовској Митровици, рекао је Бачевић и најавио да ће и тај део Србије бити уређен планском документацијом.