Београд, 18. децембар 2012. године – Државни секретар Министарства унутрашњих послова Владе Републике Србије Владимир Божовић изјавио је данас да мултинационалност, мултикултуралност и мултијезичност јесу богатство Србије, али представљају и обавезу и изазов у спровођењу усвојених међународних норми и домаћег законодавства ка владавини права.
Божовић је на конференцији „Расизам у Србији: Између одбијања и последица“, која је одржана у организацији недељника „Време“ и Амбасаде Велике Британије у Србији, навео да у Србији нема расизма, да су у уставноправном систему Србије сви једнаки и да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Он је истакао да је забрањена свака дискриманција, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовинског стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Државни секретар је саопштио да се важна улога МУП-а огледа у дужности припадника тог министарства да свој посао обављају тако да се сваком обезбеди једнака заштита безбедности, права и слобода, примени закон и подржи владавина права.
Према његовим речима, законодавство Србије у складу са тим садржи низ казнених одредби којима се санкционишу понашања усмерена на расну, националну и верску мржњу и нетрпељивост.
Божовић је навео да полиција у расветљавању ових кривичних дела, као и у вези са другим делима, остварује сарадњу са надлежним тужилаштвом које даје последњу реч када је реч о квалификацији дела.
Он је нагласио да је, према подацима МУП-а, у протеклих пет година евидентирано 246 кривичних дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, 11 кривичних дела повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности и три кривична дела расна и друга дискриминација.
Државни секретар је напоменуо да се евидентирана дела у највећем броју случајева односе на националну, а не на расну нетрпељивост.
Циљ скупа била је дискусија на тему расизма на високом нивоу и пружање одговора на суштинска питања у вези са овим проблемом: на који начин се расизам препознаје у ЕУ, а на који у Србији, као и каква су искуства у превенцији и супротстављању расизму.