АУДИО: Резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији на тему „Старост и пол“

Љиљана Ђорђевић, Зоран Јанчић и Снежана Лакчевић

Лакчевић је на конференцији за новинаре у Влади Србије, на којој су представљени коначни резултати на тему „Старост и пол“, навела да је Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији обављен од 1. до 15. октобра прошле године.

Она је истакла да је у том тренутку у укупној популацији било 51,3 одсто жена, да је највише грађана имало 58 година, а да је 167 особа било старије од 99 година.

У односу на 2002. годину, када је обављен претходни попис, дошло је до пада укупног броја становника за 4,15 одсто, саопштила је Лакчевић и напоменула да је то првенствено последица негативног природног прираштаја и одласка у иностранство.

Према њеним речима, у просеку најмлађи су становници у општинама Тутин (32,1 година), Нови Пазар (33,5 година) и Сјеница (37 година), док су најстарији становници у Црној Трави и њихова просечна старост износи 53,7 година, Гаџином Хану – 52,5 године и Сврљигу 50,6 година.

Лакчевић је навела да је просечна старост у градовима 41,3 године, а у осталим насељима 43,6 година.

Просечна старост од 1991. до 2011. године повећана је за пет година, истакла је она и додала да је од пет региона у Србији најмлађи регион јужне и источне Србије када је реч о деци до 15 година, која у укупном становништву чине 13,85 одсто.

Она је навела да у Београдском региону деца до 15 година чине 14,02 одсто укупног становништва, у Војводини 14,36 одсто, а у Шумадији и западној Србији 14,69 одсто.

Најстаријих становника, изнад 65 година, има највише у региону јужне и источне Србије – 19,37 одсто, а најмање у Београдском – 16,38 одсто, додала је Лакчевић.

Када је реч о Републици, од укупно 7.186.862 становника просечна старост износи 42 године, малолетних до 15 година има 14,27 одсто, радно способних од 15 до 64 године 68,34 одсто, а оних са више од 65 година 17, 4 одсто, прецизирала је она.

Према њеним речима, највећи проценат пада броја становника забележен је у Црној Трави и износи 35,5 одсто, у 10 насеља живи искључиво мушко становништво, док су два насеља женска.

Лакчевић је нагласила да је просечна густина насељености на квадратном километру 93 становника, док у Црној Трави на квадратном километру живи пет становника.

Највећа густина насељености је у долинама река Саве, Дунава, Ибра, Западне, Јужне и Велике Мораве, а када је реч о АП Војводини тамо има 460 насеља, која су у просеку већа него она у централној Србији, додала је она.

Такође, Лакчевић је навела да приближно 1.000 насеља у Србији, односно свако пето насеље, има мање од 100 становника, при чему је највећа концентрација таквих насеља на југу и истоку, где свако треће насеље има мање од 100 становника.

Шеф Одсека за спровођење пописа и Географског информационог система (ГИС) Љиљана Ђорђевић напоменула је да сви показатељи указују на то да се Србија налази у поодмаклој фази демографског старења.

Она је нагласила да су, у поређењу са европским земљама, старији Немци, Италијани, Аустријанци и Грци, да је просечна старост Словенаца и Финаца као и код становника Србије, док су Хрвати, Македонци и Црногорци млађи.

Просечна старост Јапанаца је 45 година и они предњаче у светским оквирима, истакла је Ђорђевић.

Већина земаља у региону, како је навела, није објавила податке са последњих пописа који су обављени такође 2011. године.

Помоћник директора Републичког завода за статистику Зоран Јанчић саопштио је да су у Србији, када је реч о националности, Срби у просеку најмлађи, а од њих су у просеку старији Хрвати, Немци, Русини, Словаци, Македонци и Мађари, док су у просеку млађи Бошњаци, Муслимани, Роми, Албанци и Горанци.

Јанчић је навео да ће 26. децембра бити објављена најчешћа имена и презимена, крајем јануара наредне године образовна структура становништва, у фебруару подаци о вероисповести и матерњем језику, а до краја 2013. године и различите карактеристике становништва и станова.