Фото: un.org

Мркић је синоћ на седници Савета безбедности УН на којој је представљен редовни тромесечни извештај генералног секретара УН Бан Кимуна о Космету истакао да је улога УН у стабилизацији ситуације у том региону незамењива, као и да у том смислу мандат УНМИК-а мора да остане непромењен.

Желели бисмо да видимо ефикаснију сарадњу УНМИК-а, Кфора и Еулекса, при чему би и УНМИК и Еулекс требало да остану активни на терену и поступају у складу са својим мандатима, на статусно неутралан начин, под окриљем УН, указао је он.

Министар је нагласио да ни улога Еулекса не сме бити промењена, односно да његова извршна улога остаје кључна, посебно имајући у виду примену постигнутих споразума, с нагласком на споразум о заједничком управљању границом.

Према његовим речима, Србија ће инсистирати на примени договорених решења о заједничком управљању границом кроз присуство и извршну улогу Еулекса на административној граничној линији.

Србија сматра, како је навео, да је дијалог са Приштином једини начин за превазилажење текуће кризе и проналажење одрживих решења за проблеме с којима се свакодневно суочавају становници на Косову и Метохији.

Мркић је подсетио на то да је нова Влада Србије недавно узела учешће у наставку дијалога у жељи да се постигне конкретан напредак, а да су председник Владе Србије Ивица Дачић и представник привремених институција самоуправе у Приштини Хашим Тачи у Бриселу 7. новембра разговарали о широком спектру тема.

Он је поновио да Србија жели да напредује ка европској будућности и да је у потпуности посвећена процесу који би требало да резултира трајним миром између Срба и Албанаца.

Министар је оценио да упркос дуготрајном међународном присуству на Косову и Метохији нема значајног побољшања на терену.

Животи и имовина Срба и других неалбанаца су и даље угрожени, при чему не постоје основни безбедносни услови и слобода кретања и запошљавања, нити је обезбеђен сигуран повратак за српске избеглице и расељена лица, истакао је Мркић.

Према његовим речима, није обновљена ни инфраструктура, наставља се насиље албанских сепаратиста против Срба и њихових културних и верских места, а људска права на Косову и Метохији, посебно Срба и других неалбанаца, и даље су угрожена.

Мркић је, такође, рекао да опадање броја случајева међуетничког насиља није резултат побољшаних међуетничких односа, већ је последица све веће изолације српске популације, проистекле из њиховог повлачења у енклаве или изолована села.

Према информацијама које су нам доступне, како је додао, од јула до октобра ове године више од 70 напада би могло да буде описано као етнички мотивисано.

Министар је указао на то да је резултат тога све мање и мање Срба који живе на територији Косова и Метохије.

Он је оценио да је нестабилности допринело и више хапшења Срба без икаквог објашњења, као и у правном смислу, због издавања контроверзних налога за њихово хапшење.

Такође, наставља се и систематско уништавање кућа које су напустили Срби и други неалбанци, навео је Мркић и указао на то да је очигледни циљ да се преостали Срби натерају да оду и да се спречи повратак избеглих.

Министар је нагласио да је, у том смислу, процес повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију спор процес, који карактерише низак ниво одрживости.

Према последњим цифрама за ову годину, како је додао, само 285 Срба се вратило на Космет, што потврђује стални тренд опадања у броју повратника.

Мркић је оценио да је начин на који Косовска агенција за приватизацију (КТА) приватизује предузећа на Космету алармантан, посебно после јануара ове године.

Он је указао на то да посебну забринутост изазива приватизација јавних и друштвених предузећа у српским заједницама, уз напомену да последица продаје тих предузећа Албанцима представља додатан фактор приморавања Срба да оду.

Истовремено, како је оценио, проблем је и стално спречавање посета и слободног кретања по Косову и Метохији званичника Србије, упркос томе што они о томе прописно обавештавају Еулекс, при чему је и хуманитарној помоћи онемогућен улаз на Космет.

Када је реч о недавној ослобађајућој пресуди Хашког трибунала за
хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача, Мркић је указао на њене негативне последице по процес помирења у региону, уз напомену да је ова пресуда запањила како целу Србију, тако и многе правне стручњаке широм света.