Фото: infobiro.tv

Ђукић-Дејановић је на јавној расправи о нацртима поменутог закона и закона о заштити особа са менталним сметњама, одржаној на Медицинском факултету у том граду, истакла да је неопходно одвојити функцију заштитника права пацијената од здравствених установа како би они били непристрасни у раду.

Према њеној оцени, заштитник права пацијената сада не може да буде непристрасан у свом раду јер га плаћа здравствена установа.

Она је објаснила да ће усвајањем закона о заштити особа са менталним сметњама први пут у Србији бити регулисано питање принудне хоспитализације и изолације.

Помоћник министра здравља Славка Лакићевић навела је, представљајући Нацрт закона о заштити особа са менталним сметњама, да тај документ прецизира права, обавезе и одговорности, али и присилну хоспитализацију у психијатријске установе и изолацију особа са менталним сметњама.

Лакићевић је истакла да, само у ситуацијама када је то у искључивом интересу особе са менталним сметњама, она може бити хоспитализована без давања сагласности.

Она је саопштила да оваква хоспитализација може трајати најдуже 48 часова, што је рок у којем је психијатријска установа дужна да конзилијарни налаз или разлоге за задржавање те особе достави суду, који након тога даље поступа у циљу доношења решења којим ће слобода тог лица бити ограничена, а све у циљу лечења.

Овај документ предвиђа да суд у року од осам дана може да донесе решење о задржавању особе на лечењу на период до 30 дана, нагласила је Лакићевић и напоменула да мора да постоји изузетна комуникација између психијатријске установе и суда како би се утврдила дужина трајања те мере.

Према њеним речима, друга важна ствар јесте изолација, односно физичко спутавање које подразумева смештај у одговарајућу просторију, о чему ће бити донет и правилник који ће тачно прецизирати ко доноси одлуку о томе.

Саветник министра здравља Радмила Иванек представила је на скупу детаље везане за Нацрт закона о заштити права пацијената.

Јавној расправи присуствовали су и државни секретар Министарства здравља Владимир Ђукић, директор Клиничког центра у Крагујевцу Небојша Арсенијевић, шеф Јединице за реформу затвора и развој институција заштите људских права ОЕБС-а Наташа Новаковић и представници локалне самоуправе и здравствених установа.

Ово је прва од четири јавне расправе о нацртима поменутих закона које ће до краја новембра бити одржане у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, где се налазе седишта клиничких центара.