Фото: Фонет

Грубјешић је навела да је због појачаних мера контроле на граничним прелазима од 2. јуна до данас са њих враћено више од 5.000 грађана који су имали намеру да траже азил у земљама западне Европе.

Она је најавила да ће Министарство правде и државне управе као једну од мера за смањење броја лажних азиланата предложити измене Кривичног законика којима ће тражење лажног азила бити третирано као кривично дело, и изразила очекивање да ће поменуте измене бити ускоро усвојене.

Грубјешић је упозорила на то да чињеница да тренутно није угрожен безвизни режим не значи да се тај проблем неће поново јавити наредне године.

Она је указала на то да је Комисија за праћење безвизног режима предузела низ мера и активности на смањењу броја лажних азиланата, и истакла да је у Европи препозната спремност Владе Србије да сарађује на решавању проблема лажних азиланата.

Према њеним речима, главна одредишта лажних азиланата из Србије била су Немачка, Шведска, Швајцарска, Луксембург и Белгија, при чему није било елемената организованости.

Подаци Министарства унутрашњих послова Немачке у јулу и августу показују повећан број захтева за азил из Србије, навела је Грубјешић и прецизирала да је реч о 1.467 захтева, што је и покренуло тему о укидању безвизног режима.

Према њеним речима, укупан број тражиоца азила у овој години био је мањи у односу на претходну годину.

Она је подсетила и на захтев Србије земљама у које највише одлазе тражиоци азила да се Србија стави на листу сигурних трећих земаља, да се смањи новчана помоћ тражиоцима азила и да се скрати процедура за разматрање њихових захтева.

Белгија и Данска тај проблем су решиле јер су управо скратиле процедуру и готово укинуле помоћ тражиоцима азила, указала је Грубјешић.

Влада Србије је, како је навела, формирала Координационо тело за приступање Европској унији којим руководи председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Грубјешић је указала на то да је у току формирање и 35 подгрупа за припрему преговора о чланству Србије у ЕУ.

Она је нагласила да ће, након завршетка тог процеса, почети активност на припреми Националног програма за интеграцију Србије у ЕУ који би требало да се примењује од 2013. године и да важи четири године.

Тај програм, како је објаснила, биће заснован на обавезама из Споразума о стабилизацији и придруживању и укључиваће све обавезе које евентуално не буду испуњене до краја ове године.

Грубјешић је рекла да су полазиште оцене из годишњих извештаја о напретку, а сам документ ће пратити два анекса, од којих један чини преглед мера које треба спровести, опис приоритета и стратешки документи, док се други односи на планирана буџетска средства.

Одбор за европске интеграције усвојио је Извештај о спровођењу Националног програма интеграције Србије у Европску унију (НПИ) за други и трећи квартал 2012. године, који је Грубјешић на данашњој седници поднела члановима тог одбора.