Фото: Танјуг

Љајић је на конференцији “Како да Србија повећа извоз хране” истакао да нико од Србије не тражи да се омогући производња генетски модификоване хране (ГМО), као и да се пред нашу земљу не постављају никакви захтеви које нису морале да испуне и друге земље које су ушле у ту организацију.

Према његовим речима, оно што се од наше земље тражи јесу измене одредби закона које се односе на промет ГМО хране.

Он је објаснио да све земље имају на располагању могућност да то питање реше у складу са сопственим интересима, при чему су на располагању мере за ограничења и контролу трговине тим производима.

Поред измена закона о ГМО, други круг питања које Србија треба да разреши пре пријема у СТО јесу билатерални проблеми, односно преговори, пре свега, са Панамом, Бразилом, САД и Украјином по питању трговине појединим пољопривредним производима, указао је Љајић.

Потпредседник Владе је рекао да ће Уредба о ограничењу маржи за основне животне намирнице на десет одсто важити само до краја ове године и да ће се цене виталних производа формирати на слободном тржишту.

Мера која неће бити продужена након 31. децембра јесте и забрана извоза неких ратарских култура, навео је он и додао да је таква мера била ограниченог карактера, донета као последица овогодишње суше и нужности очувања ценовне и тржишне стабилности.

Држава ће и у постојећој ситуацији наћи други начин да одржи стабилност тржишта хране, истакао је Љајић.

Он је најавио и промене Закона о трговини у циљу даље либерализације тржишта, као и доношење новог закона о робним резервама, који ће реформисати читав систем функционисања робних резерви.