Овај споразум потписали су и министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало, председник Центра за продуктивност Петар Петровић и, у име Привредне коморе Србије (ПКС), саветник председника коморе Зоран Брановачки.

Лаловић је оценио да је Србија, када је у питању продуктивност, на дну европске лествице и навео да тек након њеног повећања српска привреда озбиљно може да почне да учествује на тржишту у међународној конкуренцији.

Према његовим речима, за неколико година Србија ће морати да отвори границе и тада ће српска предузећа почети да учествују у тржишној утакмици у којој неће имати никакву шансу за опстанак уколико не подигну продуктивност.

Он је нагласио да се повећањем продуктивности рада стварају реални услови да се у Србији подигну зараде јер ће се на тај начин зараде моћи континуирано да увећавају на дужи период.

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике очекује да кроз 6 месеци, како је предвиђено пројектом, у предузећима која учествују у пилот програму буде уочено повећање продуктивности, што ће створити реалне услове за повећање зарада, оценио је Лаловић.

Он је објаснио да ће, уколико овај програм буде дао резултате у 10 пробних предузећа, бити примењен и на целокупну српску привреду.

Министар привреде напоменуо је да је повећање продуктивности од кључног значаја за привреду у Србији, нарочито за индустрију.

Постоје два вида повећања продуктивности, указао је Бубало и навео да би први било механичко повећање, које се изводи кроз социјалне програме, решавањем вишка запослених у предузећу.

Као пример механичког повећања продуктивности он је навео случај једног предузећа у Кикинди из којег је кроз социјални програм отишло 37 одсто запослених, а да се то није одразило на његову продуктивност, већ је производња почела да расте.

Други вид било би квалитативно повећање продуктивности које треба да нас приближи Европској унији и да нашу индустрију подигне на знатно виши ниво, објаснио је Бубало и нагласио да је за овај вид продуктивности кључна нова организација производње уз модернизацију постојеће опреме која је у целој Србији на доста ниском нивоу.

Брановачки је изразио задовољство због учешћа у реализацији поменутог пројекта и истакао да постоји велико интересовање за овај програм међу предузећима која су у ПКС-у.

За сада је направљена листа од 19 предузећа, која ће бити сужена на 10, а међу њима су "Јумко" из Врања, "ФАП" из Горњег Милановца, "Икарбус" Земун, "Прва петолетка" Трстеник, "Индустрија каблова" из Јагодине, "Први мај" Пирот, "Површински копови" из Костолца и друга предузећа. Избор коначних 10 предузећа која ће учествовати у пилот програму утврдиће представници министарстава рада, привреде, Центра за продуктивност и ПКС-а, објаснио је Брановачки.

Петровић је указао на то да је пројекат "Продуктивност рада" представљен Министарству рада одмах након што је модел светског раста продуктивности промовисан у марту ове године у Торину.

Творац модела је председник Светске асоцијације за продуктивност рада, Швеђанин Клаус Хелних, који је наведени програм и опробао у Шведској на 25.000 предузећа уз сјајне резултате, објаснио је Петровић. Према његовим речима, овај програм такође се примењује у Великој Британији, Италији, Шведској и Португалији.