Рад Владе Србије у протеклој години:

- Када је реч о протеклој години, оно што пре свега пада у очи јесте један велики број донетих важних реформских и системских закона. У читавим областима су почеле промене доношењем стратегија, што је неопходан услов за доношење одговарајућих закона. Када је реч о реформама, то је нешто што је неопходан посао којим ова Влада обавља и посао неких будућих влада. Ради се о једном послу који се с једне стране не може избећи, али следује свакој влади, а с друге стране ако се толико посветите послу законодавних реформи, а без тога све реформе нису могуће, онда наравно не можете да не уочите да реформе у законима не дају одмах резултате, не доводе до одговарајућих промена и до бољитка у животу људи, али тај бољитак несумњиво није могућ без тих закона. Од тога се мора почети.

Влада Србије је припремила преко стотину закона и то веома важних, махом реформских, и велики део тих закона су системски закони, потпуно нови у одређеним областима. Народна скупштина Републике Србије усвојила је 69 тих закона у протеклом периоду и једним заједничким трудом и Владе, и Народне скупштине, као и једним другачијим односом између различитих парламентарних странака у Скупштини дошло се до овога резултата.

Мало која влада се може похвалити тиме да у новембру месецу већ има усвојен буџет, али ова Влада треба да истакне још нешто, ово је заправо други буџет који усваја, јер је у наслеђе од претходне владе добила буџет који није усвојен са једним пробијеним оквиром када је реч о буџетском дефициту. Истовремено, усвајање два буџета, укључујући и ребаланс буџета, истичем због тога што је у тој неизбежној парламентарној игри то значило да се ова Влада до сада налазила неколико пута на провери, на тесту, на једној врсти посредног изјашњавања о поверењу влади.

Избори за Скупштину државне заједнице СЦГ:

- У мукотрпном настојању да се очува државна заједница и заједничка држава и разговори који су притом вођени између Београда и Подгорице и од самог почетка уз учешће Брисела, власти у Србији и некадашњој СРЈ чиниле су све да пронађу једну платформу која би била прихватљива и за Србију и за Црну Гору и која би омогућила један равноправан положај обе државе чланице у државној заједници.

Београдским споразумом предвиђено је да ће обе државе чланице имати право да донесу своје законе о избору скупштине државне заједнице, а основна начела тих закона утврђена су у Уставној повељи која је донета више месеци касније. Заправо, ради се о једном једином начелу да се закони Србије и Црне Горе, када је реч о избору у скупштину државне заједнице СЦГ, могу у свему разликовати осим у томе да и у једној и у другој Републици то морају бити непосредни избори.

За мене је запрепашћујуће да толики број наших званичника, морам рећи не само из Подгорице, већ и из Београда, се довија на који начин би се нешто што је Уставна повеља могло прекршити договором. Договором се не може ниједан пропис кршити. Дакле, решење је само по себи јасно и оно у овом тренутку треба да буде примењено. Србија је у међувремену донела закон о избору у Скупштину државне заједнице СЦГ и она је своју обавезу према Уставној повељи испунила. Проблем је у Црној Гори, и то у једном делу Црне Горе која је против Уставне повеље и која сматра да Уставну повељу не треба поштовати - што је владајућа тренутна већина. А договор је био да први избори буду посредни, а затим за две године непосредни, а то је управо 2005. године.

Могућност измене Уставне повеље:

- Уставна повеља се може променити да се удовољи захтевима Подгорице, али ја постављам питање зашто би се то чинило, уколико смо се у једном тренутку већ договорили. С друге стране, прагматично гледано, мењање Уставне повеље је нешто што мислим да је сад у изнудици са временом, нешто у шта се не би ваљало нипошто упуштати. Јер та измена Уставне повеље подразумева да одговарајућа промена у истоветном облику буде усвојена не у једној, него у три скупштине, Скупштини Србије, Скупштини Црне Горе и Скупштини СЦГ, а то је један, рекао бих, залудан посао.

Могућност арбитраже Брисела:

- Брисел је на неки начин учествовао или помогао да се дође до једног решења уз много уступака којих је било на разним странама, и да будем потпуно објективан, највише на страни Србије. Београдски споразум, а ради се о једном политичком споразуму за разлику од Уставне повеље која је правни акт који произилази из тог споразума, има у себи један елеменат иностраности, јер се на том споразуму налази и потпис ЕУ. И у том погледу, пошто се ради о једном вишестраном споразуму између ондашње савезне државе, власти у Београду, власти у Подгорици и ЕУ, природно да је ЕУ као један од потписника тог споразума заинтересована за његову примену, али је питање може ли се то учинити једнострано. Према томе не ради се ни о каквој арбитражи и проблем није уопште у Београду. Проблем је искључиво у Подгорици и у Црној Гори, али не целој Црној Гори.

Могућност пролонгирања непосредних избора за 2006. годину:

- То је кршење Уставне повеље. Пролонгирање значи кршење Уставне повеље, због тога што је у Уставној повељи јасно речено да први избори, дакле, они који су били 2003. године, треба да буду посредни, а затим други по реду, ови 2005. године, непосредни избори. Осим што је предвиђено да непосредни избори буду 2005. године, предвиђено је такође да годину дана касније постоји могућност одржавања референдума и у једној и у другој, или у једној, или ниједној држави чланици. Дакле, ситуација је потпуно јасна када је реч о редоследу и ови непосредни избори су предуслов за одржавање референдума. Дакле, потребно је испунити одређене услове да би се стекло право и на референдум.

Време одмиче, и за оне који покушавају да докажу да се прописи, па и највиши, доносе да би били прекршени и да би се са њима поигравали. Мислим да је ово једна ситуација која представља озбиљан изазов за ЕУ. Она је преузела обавезу када је реч о државној заједници, изнела је све разлоге у прилог њеном опстанку, предложила је један модалитет како би се уз неусклађености у економским, пре свега у спољнотрговинским и царинским системима Србије и Црне Горе, омогућило функционисање те заједнице кроз овај двоструки колосек и сигуран сам да ће ЕУ демонстрирати ту приврженост државној заједници, коју не уочавамо у формалној већини у Црној Гори, у смислу залагања за то да се Уставна повеља иза које она индиректно стоји, апсолутно примени.

Нови устав Србије:

- Нема никаквог разлога да ствари стоје када је реч о доношењу новог устава Србије.

Што се тиче мог, и политичког, и професионалног опредељења, Србија је одавно морала да има устав. То је обавеза која произилази и из Уставне повеље и апсолутно је било неопходно донети нови устав, направити један радикалан рез са претходним режимом, предвидети уставом све оне институције које нас уводе у Европу. У једном тренутку, ми доносимо реформске законе, а да су у неким случајевима они можда и спорни са становишта самог текста устава. Макар и у формалном смислу, што ће одузети доста времена, они ће морати накнадно, када се донесе нови устав, да буду усаглашени са њим. Према томе, устав је морао бити одавно донет. Ми спадамо у ред оних посткомунистичких земаља које најдуже то уставно питање нису успеле да реше. У другим земљама је то решавано за годину-две дана. Први знак, легитимација, да сте раскинули са претходним режимом је нови устав, а то није урађено. Нама је потребан нов устав, потребне су нове институције, потребно је том уставном променом обухватити један потпуни рез.

Сарадња са Хагом:

- Хашки трибунал постоји као један инструмент правде који се може као свако средство користити на различите начине и од различитих снага. Опредељење Владе Србије је када је реч о Хагу да се наше обавезе испуне на најповољнији могућ начин што је пре могуће. Влада Србије је кренула у правцу сарадње са Хагом која омогућава да се та сарадња оствари на најповољнији могућ начин, а то је добровољна предаја оптужених. И за месец дана десило се то да су двојица људи отишли у Хаг, да су неки од њих без икаквих претходних договора послали јасну поруку да није у реду да цела земља и народ буду њихови таоци, да су истовремено двојица оптужених дошли да би по посебном режиму били у Србији на слободи до самог суђења. То су све позитивне ствари. Они треба да подстакну и друге на то.

Порука грађанима Србије:

- Уверен сам да ће 2005. година бити боља, ту мислим на свакодневни живот људи, на сигурност у послу, сигурност примања, на једну врсту спокоја који нам је неопходан и који смо заслужили. Влада Србије ће онај труд који је уложила у протеклој години, и у 2005. години уложити зарад тих циљева. Чекају нас велика искушења, али и нека разјашњења. И када је реч о судбини државне заједнице, о Косову и Метохији, о рашчишћавању наших међународних обавеза, укључујући и све промене у економији, од нових приватизација по чвршћим правилима, реструктурирању које ће покренути привреду, закона који ће, уверен сам, почети да дају резултате. Уверен сам да ће резултате у 2005. години почети да даје и нешто чему је Влада Србије веома посвећена, а то је одлучан обрачун са корупцијом. Ја знам да је нашим грађанима, ништа мање од тога да живе боље и сигурније, стало до тога да буде и правде. Ова Влада им у 2005. години гарантује ту правду.