Дулић-Марковић је на конференцији за новинаре објаснила да смо пре три године, када су укинуте санкције и када је почела размена са светом, имали дефицит у размени пољопривредних производа од 244 милиона долара, док је покривеност извоза увозом износила 56 одсто. Сваке године дефицит је смањиван и већ ове године, закључно са 25. децембром, мањи је од 15 милиона долара, а покривеност извоза увозом износи више од 98 одсто.

Према њеним речима, прелиминарни статистички подаци показују да раст пољопривредне производње у овој години у односу на прошлу годину износи 19,7 одсто.

Она је истакла да је тим Министарства пољопривреде као свој циљ јасно дефинисао прикључење Европској унији и додала да је пољопривреда сектор који на том путу треба да поднесе најтежи терет, али и сектор који ће највише профитирати уласком у ЕУ.

Дулић-Марковић је објаснила да је током 2004. године Министарство успостављало институције и механизме који треба да доведу до прикључења Европској унији, уз напомену да су као део тог процеса формирани Ветеринарска и Фитосанитарна управа, сектори за аграрну политику и за рурални развој, Систем тржишних информација у пољопривреди, различите базе података и Регистар пољопривредних газдинстава.

Према њеним речима, регистрација пољопривредних газдинстава започета је из потребе да се тачно зна ко су партнери Министарства, као и да би се омогућило да сваки пољопривредни произвођач има свој наменски рачун ради контроле трошења буџетских средстава.

Захваљујући Управи за јавна плаћања, успели смо да за само два месеца региструјемо прва газдинства, а до данас је регистровано 51.296 произвођача, рекла је Дулић-Марковић.

Такође, изграђен је и СТИПС - Систем тржишних информација пољопривреде Србије, који не само да показује произвођачима где и како могу да продају своје производе, већ су и цене домаћих производа доступне целом свету.

Она је истакла да је Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде за 2004. годину одобрен три пута већи буџет у односу на претходне године, који је успешно пласиран до последњег динара.

Дулић-Марковић је навела да је кључни корак у реализацији буџета за ову годину било развијање кредитне подршке пољопривреди. Започели смо тај процес, тако да је до 22. децембра ове године дистрибуирано 1.727.473.000 динара краткорочних кредита ка 28.125 произвођача, 438.500.000 динара краткорочних кредита за откуп воћа ка 68 хладњачара, 852.100.000 динара дугорочних кредита ка 63 правна лица преко Фонда за развој и 636.026.826 динара дугорочних кредита ка 364 произвођача преко банака, рекла је она.

За три месеца успостављен је механизам за подршку младим пољопривредницима, задругама и локалним самоуправама. Преко мера за унапређење села додељена су бесповратна средства за 17 месних заједница у висини од 58.326.206 динара, која су искоришћена за изградњу система за наводњавање, канализацију, пречишћавање отпадних вода, заштиту од ерозије, адаптацију задружног дома и дома културе, изградњу мреже метео станица и прогнозне службе, електро-система, водовода и друге потребе.

Такође, 19 задруга добило је укупно 69.599.899 динара за пројекте изградње хладњача, набавку пакерица, система за наводњавање, пластеника, компјутера, промоцију сеоског туризма, сређивање колских путева и друге намене, док су 153 млада произвођача помогнута са укупно 173.216.117 динара за потребе опремања и набавке система за наводњавање, штала, стоке, пластеника, мешаона, механизацију, силосе, пакерице, воћњаке и слично.

Дулић-Марковић је подсетила на то да је Министарство испунило обећање да ће у првих шест месеци рада изаћи са предлогом стратегије пољопривреде Србије. Стратегија, заједно са свим пратећим књигама, искрено говори о томе где смо и даје могућа решења и листу активности и онога шта треба урадити. На до сада одржаних 28 јавних расправа сазнали смо да стратегију подржавају они који су свесни тога да сви морамо бити много бољи, као и они који су спремни и храбри да то постану. Светска банка и Европска комисија потврдиле су да је пут који смо стратегијом зацртали управо онај који води ка ЕУ и унапређењу пољопривреде Србије, истакла је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Она је навела да је урађена детаљна анализа увозне заштите пољопривреде, пре свега у светлу унапређења сталног дијалога са Европском унијом. Успостављен је потпуни дијалог са Европском комисијом који је довео до поновног преференцијалног извоза шећера у ЕУ, у износу од више од 170.000 тона.

Такође, инициран је слободан извоз брашна, пшенице и кукуруза и омогућен контролисан увоз високомлечних приплодних јуница, закључила је Дулић-Марковић.