Београд, 18. септембар 2012. године – Министар финансија и привреде у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да пакет закона за фискалну консолидацију, који је Влада предложила, има за циљ да се трајно заустави раст буџетског дефицита Србије.
Динкић је, образлажући сет од 24 закона на седници Скупштини Србије, најавио да ће још три законска предлога бити представљена сутра уз предлог ребаланса буџета и додао да је то само прва фаза фискалне консолидације.
Он је рекао да ће са предлогом буџета за 2013. годину бити предложен додатни пакет мера који ће у наредној годину буџетски дефицит оборити на 3,5 одсто БДП-а, што је неопходно да би се зауставио раст јавног дуга.
Министар је указао на то да је циљ да се у наредним недељама донесе средњорочни план структурних реформи које треба да омогуће смањење буџетског дефицита са садашњих седам одсто, на 3,5 одсто у 2013. години, 1,9 одсто у 2014, један одсто у 2015. години и довођење буџета у равнотежу у 2016. години.
Јавни дуг Србије тренутно износи приближно 56 одсто БДП-а, а до краја године порашће на 60 одсто, прецизирао је Динкић и додао да ће дуг и у овој и наредној години наставити да расте по инерцији због задуживања за покривање дефицита, при чему би тај тренд требало да се заустави тек у 2014. години.
Он је навео да само у овој години трошкови за отплату камата, после ребаланса, износе 66 милијарди динара, а у 2013. години биће 90 милијарди, уз оцену да су такви износи неодрживи због чега буџетски дефицит мора радикално да се смањи.
Динкић је објаснио да је зато неопходно изменити оволики број закона јер за фискалну консолидацију није довољно само променити неколико пореских стопа.
Према његовим речима, Влада се одлучила на пакет мера за спречавање дужничке кризе и „грчког сценарија“ које подразумевају да се не повећавају порези на производњу већ да се смањују трошкови уз повећање одређених пореза на потрошњу.
Како би били заштићени они који су најугроженији кризом предвиђен је читав пакет мера који обухвата и укидање 138 парафискалних намета, нагласио је Динкић и додао да ће од тога користи имати 300.000 предузетника и малих предузећа и да ће укупни ефекат растерећења бити 10 милијарди динара.
Министар је истакао да су уштеде на расходној страни биле неопходне и додао да је одлучено да раст плата у јавном сектору и пензија буде ограничен на два одсто у октобру ове и у априлу следеће године, у складу са реалним могућностима буџета.
Он је подсетио на то да је данас почела исплата прве рате 13. пензије, чији је укупан износ 16.000 динара, а биће исплаћен у четири рате, како би се помогло најугроженијим пензионерима са примањима мањим од 15.000 динара.
Када је реч о пореским законима, Динкић је навео да нису мењане само стопе, већ су направљене системске промене, па је изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији додељен мандат Пореској управи да контролише и нерегистрована предузећа.
Биће уведени пенали, односно затезне камате, за државу ако касни у враћању ПДВ-а привреди, чиме се уводи дисциплина у измиривању обавеза, рекао је министар и додао да су предвиђене и олакшице у враћању пореског дуга.
Према његовим речима, предвиђено је да се овај дуг враћа на 24 уместо 12 рата, а они који сами пријаве немогућност редовне отплате обавеза плаћаће нижу камату.
Динкић је рекао да је изменама Закона о ПДВ-у предвиђено повећање стопе тог пореза са 18 на 20 одсто, а ефекат тог повећања биће 35 милијарди динара више буџетских прихода у 2013. години.
Министар је указао на то да је задржана стопа од осам одсто на животне намирнице и додао да је донета одлука о повраћају ПДВ-а на храну и опрему за бебе.
Према његовим речима, одлучено је да право на повраћај имају родитељи чији укупни месечни приходи не прелазе 80.000 динара, а имовина није вреднија од 200.000 евра.