Томица Милосављевић

Већ у јануару имамо озбиљне разговоре са Европском инвестиционом банком поводом конкурса за 150 милиона евра кредита. Тај новац планиран је за реконструкцију и реструктурирање клиничких центара у Београду, Крагујевцу, Београду, Институт за имунологију и вирусологију "Торлак". Уз то, идуће године биће купљена магнетна резонанца за Ниш, Крагујевац и Београд, Институт за кардиоваскуларне болести "Дедиње" добиће ангио-салу, а 10 округа ће добити по скенер. Верујем да ће у 2005. години здравствени радници радити у бољим установама и у бољим условима, истакао је Милосављевић.

Кад смо код здравствених радника, представници синдиката протестовали су због најављених плата у идућој години.

- Заједно са Министарством финансија размотрили смо повећање основица за 2,5 одсто, као што су добили и просветни радници. С обзиром на то да је повећање распона коефицијената један од њихових захтева, предложили смо да о томе преговарамо после преиспитивања броја запослених на одређено време.

Од 130 хиљада запослених у здравству око 117 хиљада запослено је "за стално", а остали имају неке уговоре. И то је углавном немедицинско особље, обезбеђење и слично. У Институту за трансфузију крви, на пример, половина запослених је немедицинско особље. Да би се повећале плате у здравству, мора се преиспитати оправданост оволиког броја запослених на одређено време.

Пацијенти, као и сама Војномедицинска академија, негодовали су због све ређег упућивања на лечење у ову установу, а неки су схватили да је здравствена политика уперена против интереса ове установе.

- Нема говора о томе. Једноставно, ВМА није установа која је под окриљем цивилног здравства, а осим операције коштане сржи нема ниједну интервенцију која се не обавља у нашим цивилним болницама. Таква одлука донета је јер су цене услуга на ВМА и до 10 пута веће него у цивилном здравству. Лечење око 2.500 људи годишње на ВМА кошта колико цео један нишки Клинички центар за годину дана. Они су навикли да буду добро плаћени за време Савезног министарства, а сада су вероватно забринути због тога што ће реформа војске захватити и војно здравство.

Свакодневно се чују критике на рачун Министарства здравља због тога што многе области у здравству нису покривене законом. Када се очекује да ови закони уђу у Скупштину?

- У јануару отварамо јавну расправу о предлозима закона о лекарским коморама, здравственој заштити и осигурању и ови закони требало би да се нађу на пролећном заседању Скупштине. Наш предлог закона о опијатима већ је стигао у Владу. Предлог закона о Црвеном крсту у завршној је фази, о заштити права ментално оболелих особа иде на јавну расправу, а вантелесна оплодња и трансплантација су пред последњим припремама. Такође, припремљена је и одлука којом се забрањује рекламирање лекарске праксе и лекова који иду на рецепт. У сваком случају, треба да се донесу прво ови системски закони о коморама, здравственој заштити и осигурању. Будући да су ово јако добри предлози закона које су писали врхунски експерти, могу да кажем да ћу се повући са министарске функције ако ти закони не буду прошли.

Пре неколико дана у јавности су вас оптуживали због тога што је планираним буџетом предвиђено много мање новца за примарну здравствену заштиту него за болничко лечење. Зар није ваша теза да се превенцијом могу спречити две трећине најчешћих болести код нас?

- Уопште није истина да ће за примарну заштиту бити издвојено много мање новца. Буџетом за 2005. годину планирана је 41 милијарда динара за секундарну и терцијарну заштиту, 24 милијарде за примарну, а још 16 милијарди за лекове у примарној здравственој заштити. Они који су изнели те тезе и који воде планирану кампању против Министарства извукли су бројке из контекста, не рачунајући лекове за које се препише око 40 милиона рецепата годишње, што је око 16 одсто укупних средстава Републичког завода. Друго, нормално је да за болнице издвојимо више јер у њима претходних година није било ни лекова, ни завоја.

Због доношења одлуке по којој пацијенти могу да се лече преко реда ако плате, јавност је била узнемирена, а стручњаци за медицинско право сматрају да је то кршење права пацијента.

- Овакво наплаћивање за услуге мимо листе чекања постојало је и раније само што смо ми овом одлуком хтели да уведемо ред. Мислим да оваквом одлуком никоме нису угрожена права јер, ако неко хоће да добије лечење на лични захтев, мимо листе чекања, за паре, онда установа то може да уради, али само мимо радног времена да се листа не би померала. То важи само за неке прегледе и операције у кардиологији и ортопедији.

Уколико се овако нешто крши, онда пацијент може да се жали заштитнику пацијентових права који постоји у свакој установи, а на крају и Министарству. Ми не можемо да запослимо 25 хиљада инспектора и пацијенти треба да знају своја права и да се у супротном жале.

Зар није било логично да се прво донесе закон о осигурању који би основним осигурањем обезбедио минимални пакет услуга свима, а да се за додатне услуге донесе допунско осигурање?

-Ви и по постојећем закону о осигурању имате допунско здравствено осигурање, само што га у пракси нема. Ово што имате у пракси то је куповина здравствене услуге у претплати. За 140 евра годишње, колико наши осигураници дају за здравство, у нашем здравству се и оперише и рађају се свакодневно деца, раде све болнице, домови здравља, сваког дана пружа се хиљаде услуга.