У документу "Будућност коју желимо", усвојеном на завршетку тродневног самита, светски лидери изражавају и забринутост и огорчење чињеницом да више од милијарду људи живи у екстремном сиромаштву и истовремено излажу план за излазак из такве ситуације.

Лидери и представници 191 земље чланице УН, на самиту на којем је учествовала и делегација Србије коју је предводио председник Републике Томислав Николић, указали су на низ опасности по светску популацију, која ће са садашњих седам милијарди порасти на девет и по милијарди до 2050. године.

Међу низом изазова су ширење пустиња и нестанак шума, исушивање земљишта, загађеност животне средине и нестанак хиљада биљних и животињских врста.

Посебна пажња посвећена је глобалном загревању, које је оцењено као једна од највећих опасности нашег времена.

Изражавамо дубоку забринутост због тога што су све земље, посебно оне у развоју, изложене негативном утицају климатских промена, наводи се у завршном документу.

У њему се, такође, указује на већ појачан неповољан утицај екстремних промена као што су суше, пораст нивоа мора, загађеност океана, што додатно отежава борбу против сиромаштва и глади у свету.

У завршном документу су утврђени циљеви одрживог развоја, али упркос захтеву земаља у развоју за 30 милијарди долара помоћи, нису прецизирана новчана средства за постизање тих циљева.

Генерални секретар УН Бан Кимун поздравио је усвајање споразума јер он представља план да се од планете направи безбедније и здравије место, и указао на значај сарадње земаља УН на његовој реализацији.