Милица Делевић
	Фото: infobiro.tv

Делевић је на расправи "Регионална сарадња и европске интеграције", одржаној у Министарству спољних послова Владе Србије, указала на то да ЕУ очекује да види регион који сарађује и који је неповратно на европском путу.

Регионална сарадња је, како је поновила, неопходна свим земљама са овог простора да би савладале проблеме наслеђене из прошлости и искористиле шансу за будућност.

Подсећајући на то да је читав регион прешао дуг пут од 90-их година прошлог века које су биле обележене ратовима и сукобима, она је навела да и даље постоји низ отворених питања које је важно решавати на конструктиван начин.

Земље региона се, поред тога, суочавају и са бројним изазовима на путу ка ЕУ, али и другим проблемима као што су борба против криминала и корупције, а тренутак у коме треба да их решавају посебно је тежак због кризе у Унији, закључила је она.

Помоћник министра спољних послова у Влади Србије Душко Лопандић нагласио је да је Србија изузетно ангажована у процесу регионалне сарадње, унапређења односа са суседним земљама и ситуације у региону која је, како је оценио, много боља него што је била пре неколико година.

Лопандић је подсетио на то да је данашњи скуп организован у оквиру Процеса сарадње у југоисточној Европи, а тај процес је тесно повезан са процесом европске интеграције Србије.

Он је изразио наду да ће криза у Европи бити ускоро решена и да ће бити настављен процес проширења, као и да ће Србија ускоро започети преговоре о приступању ЕУ.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер оценио је да регионална сарадња представља суштину процеса европске интеграције, и поновио да не постоји могућност стварања заједничке будућности без способности за заједничко суочавање с прошлошћу.

Он је подсетио на то да су земље источне и централне Европе током процеса приближавања ЕУ потписивале "европски уговор", који је за земље западног Балкана назван споразумом о стабилизацији и придруживању.

За земље региона је унесен појам "стабилизација" како би се истакло питање помирења с прошлошћу, указао је он и напоменуо да то подразумева правду за жртве рата и суђења оптуженима пред Хашким трибуналом и домаћим судовима.

Помирење, како је навео, подразумева и стварање атмосфере за заједнички живот и рад, повратак избеглица, као и билатерална питања попут демаркације граница и формирање билатералних комисија за решавање тих питања.