Фото: mod.gov.rs

Шутановац је том приликом поновио да су европске интеграције стратешки приоритет наше земље, а регионална сарадња, као њихов предуслов, један од стубова спољне политике.

Подршка представника међународних и регионалних организација напорима држава региона да спроведу потребне реформе и успоставе модерне европске и међународне стандарде у свим сферама друштва, јачајући одговорност и транспарентност, представља платформу за даље јачање партнерских односа, оценио је он.

Министар је подсетио на то да Србија у овом тренутку председава у три регионалне иницијативе, међу којима је и Процес сарадње у југоисточној Европи.

Према његовим речима, у току су и припреме за преузимање председавања Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), које је предвиђено за 2015. годину.

Србија, како је истакао, подржава интеграцију својих суседа у европске и међународне безбедносне институције јер је то једини пут ка стабилизацији и просперитету југоисточне Европе.

Шутановац је навео да је у наставку данашњег састанка одржана пленарна седница на којој су разматране могућности уништавања вишкова наоружања, имајући у виду специфичности сваке од држава учесница процеса и њихову националну перспективу.

Он је истакао да би процена проблема сваке државе појединачно требало да пружи објективан увид у стање, али и подстицај за проналажење општеприхватљивог и свеобухватног решења за читав регион.

Постојање вишкова муниције и других убојних средстава једна је од највећих претњи безбедности региона, саопштио је министар и напоменуо да је сарадња кроз многобројне механизме регионалних иницијатива најбољи начин да се тај и други заједнички проблеми реше.

Вишак наоружања и војне опреме није само опасност за грађане већ и оптерећење за војске и државе региона, нагласио је он.

Шутановац је навео и да је наша земља суседима који имају вишкове муниције понудила капацитете Техничко-ремонтног завода у Крагујевцу, што је велики део учесника скупа и прихватио.

На састанку учествују делегације министарстава одбране Србије, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније, Албаније, Румуније, Бугарске, Турске и Грчке, као и представници УН, ЕУ, НАТО, ОЕБС, Регионалног савета за сарадњу и Центра за безбедносну политику (RACVIAC).

Регионална иницијатива Процес сарадње у југоисточној Европи покренута је на предлог Бугарске, на састанку министара спољних послова земаља југоисточне Европе одржаном у јуну 1996. године у Софији. Њен првобитни назив био је „Процес добросуседских односа, стабилности, безбедности и сарадње међу земљама југоисточне Европе“.

Улога Процеса јесте креирање нове будућности за југоисточну Европу засноване на миру, демократији и економском просперитету, као и пуној интеграцији држава региона у европске и евроатлантске структуре.

Оквир за њено функционисање је политичка сарадња у питањима безбедности и стабилности, развој сарадње на плану економије и заштите животне средине, промовисање хуманитарне, социјалне и културне сарадње, као и сарадње у области правде, борбе против организованог криминала, тероризма, илегалне трговине дрогом, оружјем и људима.

Најзначајнији документ Процеса је „Повеља о добросуседским односима, стабилности, безбедности и сарадњи у ЈИЕ“, која је усвојена на састанку шефова држава и влада у Букурешту 12. фебруара 2000. године.

Актуелни председавајући Процесу је Србија, од јуна 2011. до јула 2012. године.