Фото: infobiro.tv

Петровић је, отварајући конференцију “Српска пољопривреда – извозне могућности и снабдевање домаћег тржишта”, истакао да је циљ овог скупа размена информација и ставова заинтересованих страна, као и упознавање јавности са плановима у пољопривредној производњи и пласману.

Министар је навео да се у нашој земљи 800.000 породица бави аграром, док је за 400.000 породица пољопривредна производња примарна делатност.

Циљ Владе Србије и ресорног министарства, како је истакао, јесте унапређење развоја пољопривреде која је један од стубова привреде, при чему је прошле године извоз пољопривредних производа из Србије износио 2,7 милијарди долара.

Петровић је саопштио да 9. априла почиње реализација четворогодишњег програма наводњавања, за који је ове године из буџета издвојено пет милијарди динара.

Према његовим речима, ресорно министарство склопило је уговоре са јавним водопривредним предузећима “Србијаводе”, “Воде Војводине” и “Београд воде” за реализацију првог дела пројекта који кошта милијарду динара.

Он је нагласио да је предвиђено да се на 40 локација у Војводини очисти 600 километара каналске мреже која служи за наводњавање 45.000 хектара.

Петровић је саопштио да у Панчевачком риту треба да се очисти више од 125 километара каналске мреже који треба да наводњава 15.000 хектара, док је у подручју Мачве планирано чишћење 25 километара каналске мреже која помаже наводњавање приближно 2.000 хектара.

Читав тај посао, који укључује и изградњу устава и црпних станица, требало би да буде готов за три месеца, напоменуо је министар.

Он је нагласио да су завршени пројекти за изградњу нове каналске мреже за наводњавање 70.000 хектара, уз напомену да ће у наредна три месеца бити приведен крају и пројекат за изградњу још 200 километара нових канала.

Петровић је навео да је планирано да у наредне четири године под мрежом канала за наводњавање буде 1,1 милион хектара обрадивих површина.

Он је истакао да је пројекат наводњавања економски оправдан јер ће омогућити повећање биљне производње и повећање расположивих сировина за прерађивачку индустрију.

Као пример користи од наводњавања, Петровић је нагласио да би производња кукуруза могла да буде повећана са 5,5 тона по хектару на 13 тона и шећерне репе са 50 тона по хектару на 70 до 80 тона.

Заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Адриано Мартинс навео је да Србија има капацитет да у извозу пољопривредно-прехрамбених производа превазиђе Холандију, чији извоз достиже 62 милијарде евра.

Једина земља која је кандидат за чланство у ЕУ а која бележи суфицит у извозу аграра је Србија, у којој је прошле године за 20 одсто повећан извоз пољопривредних производа и где 50 одсто укупног извоза чине пољопривредни производи, напоменуо је Мартинс.

Амбасадор Данске у Србији Мете Кјуел Нилсен истакла је да Србија има огроман потенцијал за развој пољопривреде, али да мора да унапреди предузетнички дух и уводи иновације.

Директор Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Сузан Фриц истакла је да је та организација у Србији активна од 2007. године.

Фирц је навела да се УСАИД повезао са 200 компанија, што је омогућило 7.000 нових радних места и продају од 118 милиона долара, од чега је три четвртине извоз.