Дачић је указао на то да је циљ ових састанака, чија је пракса установљена пре неколико месеци у Будимпешти, размена информација и пресек стања кад је реч о питањима илегалних миграција, азила, реадмисије и сарадњи са различитим европским агенцијама које предузимају заједничке акције у борби против илегалних миграната.

Он је навео да је током разговора заједнички оцењено да је за Европску унију од виталног значаја функционисање ове међудржавне сарадње, нарочито између Мађарске и Србије.

Заменик председника Владе је нагласио да је веома важно да постоји адекватна и брза размена информација и добра обука наших људи који раде у граничној и криминалистичкој полицији.

Према његовим речима, Мађарска и Аустрија ће Европској комисији предложити да Србији пружи помоћ у успостављању техничких система који ће омогућити бољу контролу државне границе.

Дачић је објаснио да се, пре свега, мисли на контролу такозване зелене границе, односно, граничне линије која иде ван граничног прелаза како би се спречили илегални мигранти који углавном у Србију улазе из правца Македоније и иду даље ка ЕУ.

Он је истакао да половину од тог броја илегалних миграната чине Авганистанци, и додао да Србија има проблем са онима који траже азил у нашој земљи, од којих две трећине чине Авганистанци.

Дачић је подсетио на то да је 2008. године било 77 захтева за азил, док је у току прошле године било више од три хиљаде захтева и то највише са афро-азијског простора.

Према његовим речима, за Србију је важно да оспособи своју инфраструктуру, повећа број објеката за смештај азиланата, као и опреми граничну полицију за ноћно праћење илегалних прелазака, односно успостави систем за аутоматски и електронски надзор граничне линије.

Он је саопштио да је у прошлој години дошло до значајног смањења броја азиланата који из Србије одлазе у земље Европске уније, тако да је он са 17.000 смањен на десет хиљада, али и оценио да је тај број и даље висок.

Србија ће, како је поручио, заједно са европским партнерима учинити све како тај проблем не би иницирао суспензију визне либерализације, која је једна од тековина европских интеграција.

Микл Леитнер је оценила да ће ови састанци резултирати прављењем конкретних планова о сарадњи ова три министарства, уз оцену да су први ефекти ове сарадње већ јасно видљиви, а то је смањење броја миграната.