Одаловић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, истакао да се, уколико се тај процес оконча на тај начин да Љимај буде ослобођен одговорности, не може очекивати много ни од истраге која ће се водити о трговини људским органима, о Белаћевцу, проналажењу жртава у Ливадском језеру, као и у другим случајевима.

Председник Комисије за нестала лица навео је да је Клечка једно од места које је изузетно значајно за расветљавање судбине несталих и за процесуирање одговорних за ратне злочине.

Он је напоменуо да су по трагу који је водио из Клечке нађена 27 тела у 2005. години, у Малишеву 13 тела, а прошле и претпрошле године и тела пет војника и два полицајца у Клечки.

Очигледно је да је тамо било киднаповања и злочина и да су тамо били логори, нагласио је Одаловић.

Према његовим речима, сви путеви воде ка томе да су Љимај и једна група око њега били одговорни за то што се у Клечки дешавало, при чему су као резултат истраге против Љимаја директно пронађена тела војника и полицајаца.

Било је шокантно сазнање да човек за кога је скоро неспорно утврђено да је за све то одговоран буде пуштен, упозорио је Одаловић и додао да је добра вест да тужилац поново покреће поступке.

Окружни суд у Приштини наредио је недавно пуштање на слободу Љимаја и још деветорице припадника бивше ОВК-а који су оптужени за случај Клечка, након што је судско веће проценило да су неприхватљива сведочења о овом случају изнета у изјавама и дневницима кључног сведока Агима Зогаја.

Одаловић је поновио и да је питање несталих особа једна од најтежих последица сукоба на просторима бивше Југославије, и прецизирао да се на данашњи дан као нестале воде 13.324 особе.

Све док судбина ових лица не буде расветљена имаћемо сталне проблеме и тензије и решавање овог питања је важан предуслов за укупну стабилизацију стања у региону, нагласио је он.

Влада Србије, како је истакао, даје велики значај том питању као хуманитарном, цивилизацијском и државном.

Комисија је у претходних годину дана учествовала у разрешењу судбина, ексхумацијама, идентификацијама и примопредајама посмртних остатака 169 особа у Хрватској, Босни и Херцеговини и на просторима Косова и Метохије, подсетио је Одаловић.

Он је навео да је у том периоду изузетна пажња посвећена регионалној сарадњи, и напоменуо да Међународни комитет Црвеног крста и Међународна комисија за нестала лица полако напуштају ове просторе и смањују мандате, што је био сигнал да регионална сарадња буде подигнута на много виши ниво.

Одаловић је указао на то да се са Комисијом Владе Хрватске, са којом постоји и међудржавни споразум, одржавају континуирани састанци.

Према његовим речима, континуирана сарадња остварена је и са радном групом из Приштине, са чијим су представницима прошле године одржана и два састанка.

Одаловић је прецизирао да је на почетку рада било више од 3.300 несталих са простора Косова и Метохије, док их је сада 1.723, и додао да постоји консолидована листа несталих, која је апсолутно усаглашена и једина таква у региону.

Он је навео да се на простору Хрватске тражи 403, а у Босни и Херцеговини 97 држављана Србије, што важи и за више од 1.200 лица из Хрватске, чије се породице као избеглице налазе у Србији.

Говорећи о несталима са Косова и Метохије, он је подсетио на то да се у мртвачници у Приштини већ готово 12 година налазе посмртни остаци 400 тела, која нису идентификована.

Према његовој оцени, постоји укупни напредак у расветљавању судбине несталих, али се велики број неидентификованих посмртних остатака и даље налази у мртвачницама у градовима широм бивше Југославије.

У Загребу се налази више од 900 тела која се не могу идентификовати у овом тренутку, у Босни и Херцеговини, Сарајеву, Тузли и Високом има више од 3.000 тела, у Бањалуци 600 и у Приштини приближно 400, прецизирао је Одаловић.

Неидентификованих тела има више од 5.000, указао је он и напоменуо да би њихова успешна идентификација била значајан резултат.