Фото: Танјуг

Кркобабић је, отварајући скуп у Палати Србије на којем је шефовима дипломатских мисија у Србији представљен Заједнички регионални програм за трајно решавање проблема избеглица, навео да ће 24. априла у Сарајеву бити одржана донаторска конференција на којој ће бити обезбеђено 583 милиона евра, од чега ће Србији припасти 335 милиона евра.

Он је напоменуо да је Србија на петом месту у свету по дужини трајања избеглиштва, док у Европи заузима прво место по броју избеглих лица, којих је 2008. године било приближно 200.000, углавном из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Према његовим речима, у Србији борави и око 220.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, на која се не односи регионални програм за трајно решавање проблема избеглица.

Данас је ситуација нешто боља, остало је још приближно 17.000 породица, што је око 45.000 избеглих из БиХ и Хрватске, и овај програм ће решити њихово стамбено питање, нагласио је Кркобабић.

Регионална донаторска конференција у Сарајеву требало би да створи климу за трајно решавање проблема избеглиштва, навео је он и напоменуо да је то веома значајно и за ЕУ, која жели да се до краја конституише као заједница држава и народа.

Потпредседник Владе је истакао да Србији остаје проблем 220.000 интерно расељених са Косова и Метохије, што је велико оптерећење за нашу земљу.

Лични изасланик високог комесара за избеглице УН Ан Виљем Бијлевелд истакао је да је веома важно то што постоји јасно изражена политичка воља Србије, Хрватске, Црне Горе и БиХ да се трајно реши избегличко питање.

Он је додао да ће средства која стижу од донатора бити дистрибуирана преко Развојне банке Савета Европе, која ће обезбедити да помоћ стигне до оних којима је потребна.

Реч је о преосталим избеглицама из ратова од 1991. до1995. године. То су најосетљивији случајеви. Овај програм ће тим људима омогућити да кроз интеграцију у локално друштво наставе са нормалним животом без икаквог посебног статуса, нагласио је Бијлевелд.

Комесар за избеглице Владимир Цуцић истакао је да у Србији, двадесет година након почетка сукоба, борави приближно 45.000 људи са статусом избеглице.

Од тога, како је навео, око 800 људи је и даље у колективним центрима, 20 одсто њих је решило стамбено питање, док су остали настањени код рођака или у изнајмљеним становима.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер поздравио је напоре Србије, Црне Горе, Хрватске и БиХ да реше проблем избеглица, уз напомену да је овај пројекат од пресудне важности за будућност региона.

Доћи до помирења није лако и драго нам је што су ове земље прихватиле тај задатак. Избегла лица чекају решење својих проблема већ 17 година и не би требало да још годинама чекају на реализацију пројекта, поручио је Дежер.

Вршилац дужности амбасадора Мисије ОЕБС-а у Србији Томас Мур саопштио је да ће корист од овог пројекта имати најосетљивији међу избеглима, који су после 20 година живота у тешким условима већ изгубили наду.

Он је навео да је за многе од њих ово последња шанса да поврате контролу над својим животом.

Представник Амбасаде САД у Србији Ерл Лиценбергер истакао је да овај пројекат треба да обезбеди стамбено збрињавање великог броја људи, за шта су потребна велика средства.

Он је навео да Србија, Хрватска, БиХ и Црна Гора то не могу саме да изнесу, због чега САД позивају све земље да им се придруже у обезбеђивању неопходних средстава.

Цео пројекат, чија је вредност 580 милиона евра, омогућиће да у региону за пет година стамбено питање реши приближно 73.000 припадника најрањивијих категорија –избеглица и мањег броја интерно расељених особа.

На донаторској конференцији у Сарајеву, заказаној за последњу недељу априла, биће формиран мултидонаторски поверилачки фонд за прикупљање потребних средстава.

Од укупне суме, Србији је намењено 335 милиона евра, Хрватској 120 милиона евра, БиХ око 101 милион евра и Црној Гори 27 милиона евра.

Учешће земаља региона у спровођењу пројекта износи укупно 82 милиона евра, при чему ће Србија сама обезбедити 34 милиона евра.