Београд, 9. март 2012. године – Министар за инфраструктуру и енергетику у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић најавио је данас формирање радне групе која ће водити рачуна о томе да домаће компаније имају равноправне услове на тендерима Електропривреде Србије (ЕПС).
|
Фото: Танјуг |
Мркоњић је на конференцији за новинаре у Влади Србије, одржаној након састанка са представницима ЕПС-а и конзорцијума домаћих компанија за консалтинг и инжењеринг у енергетици, навео да ће радна група пратити тендерски процес и стварати услове да се елиминишу "уска грла" која сметају реализацији тих значајних пројеката.
Радну групу ће, како је истакао, чинити представници Министарства за инфраструктуру и енергетику, ЕПС-а, предузећа електро-машиноградње и Управе за јавне набавке Републике Србије.
Према његовим речима, држава ће моћи да инсистира на већем учешћу домаћих компанија у случајевима када се енергетски послови финансирају комерцијалним кредитима, што је већ урадила код кинеског и азербејџанског кредита.
То, како је навео, неће бити могуће у случају кредита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Светске банке (СБ).
Председник Извршног одбора конзорцијума Слободан Бабић истакао је да 14 српских фирми и института који чине тај конзорцијум не желе повластице, већ само равноправно учешће на тендерима.
Бабић је саопштио да су послови које су чланице конзорцијума до сада обавиле за ЕПС гаранција да могу да испуне све рокове и захтеве, при чему је као пример навео ревитализацију Термоелектране "Костолац Б".
Конзорцијуму су, како је истакао, потребни капитални енергетски послови у Србији како би имао референце за послове у иностранству и тако сачувао 12.000 радних места.
Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић нагласио је да су домаће фирме из српске електро-машиноградње, чланице конзорцијума, дугогодишњи поуздани партери ЕПС-а.
Он је напоменуо да ЕПС годишње у техничке програме улаже приближно 700 милиона евра, од чега у инвестиционе програме у којима великим делом учествује домаћа привреда од 400 милиона до 500 милиона евра.
Да би се омогућило веће учешће српске привреде, морамо да имамо домаћи банкарски сектор који ће то подржати, закључио је Марковић.