Фото: Танјуг

Дулић је на конференцији "Зелена Србија", одржаној у хотелу Хајат, истакао да је доношење свих закона и подзаконских аката у области животне средине међу највећим успесима ове Владе, уз напомену да у наредном периоду треба пажљиво пратити њихову примену на локалном нивоу широм Србије.

Он је указао на то да је поглавље 27 у преговорима најобимније јер чини више од трећине преговора за пријем, али и додао да оно има најдуже рокове за достизање стандарда који су највиши у свету.

Министар је навео да Национална стратегија за апроксимацију у области животне средине, која садржи економске и финансијске механизме за домаћа и инострана улагања, предвиђа улагање у износу од 10,5 милијарди евра у наредних 10 година у циљу испуњавања свих предвиђених стандарда.

Од те суме, како је прецизирао, 5,6 милијарди евра биће уложено у сектор вода, у управљење отпадом 2,8 милијарди евра, а за смањивање индустријског загађења и буке 1,3 милијарде евра.

Према његовим речима, Србија као мала земља не може сама то да финансира, тако да ће поменута средства бити обезбеђена јавно-приватним партнерствима, из европских фондова и делом из републичког буџета.

Дулић је истакао да је за време мандата ове Владе у области "зелене економије" у Србији запослено приближно 8.000 људи, уз напомену да се до истека њеног мандата планира повећање тог броја за још 2.000 радника.

Министар је подсетио на то да су у претходних неколико година отворене регионалне депоније у Лесковцу, Пироту, Јагодини, Лапову и Ужицу, а да се граде или су у припреми у Шапцу, Зајечару, Смедереву и Краљеву.

Такође, како је додао, започета је и изградња 30 рециклажних центара у Србији, а отпад се сада организовано уклања са 80 одсто територије, са тенденцијом да на том плану ускоро буде покривена територија читаве земље.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер указао је на то да је поглавље 27 у преговорима за чланство у ЕУ, које се односи на заштиту животне средине, најобимније, и да Србију чека доста посла у достизању високих еколошких стандарда који су на снази у Унији.

Дежер је нагласио да је ЕУ у последњих 10 година помогла Србију са 2,2 милијарде евра, од чега је више од 25 одсто средстава било намењено области животне средине.

Индустрија животне средине у ЕУ учествује са 2,5 одсто бруто домаћег производа и у тој области запослени су милиони људи, напоменуо је он.

Директор Канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор указао је на то да је "зелена економија" некада била скупа, а да се сада све више развија, као и да ће Светска банка наставити да помаже Србију у тој области.

Брефор је истакао да Србија има одличне природне ресурсе, уз оцену да то треба да искористи и привуче инвестиције у области чисте енергије и екотуризма.

Конференцију "Зелена Србија" организовала је "Бизнис инфо група", под покровитељством Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Владе Републике Србије.

Скуп је окупио представнике бизниса из разних области зелене економије, као и званичнике Владе Србије, Европске уније, међународних институција и пословних асоцијација.