Фото: Фонет

Маловић је том приликом подсетила на то да је у претходне три и по године спроведена свеобухватна реформа кривичног законодавства изменама Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и пооштравањем казнене политике.

Она је најавила да су у плану даље измене законодавства, пооштравање санкција и увођење нових кривичних дела, при чему ће и злочин из мржње бити озбиљно санкционисан.

Према њеним речима, реформа правосуђа није једноставна, с обзиром на то да је у оквиру ње дошло до коренитих промена у српском правосуђу, које се првенствено односе на измену свести грађана и носилаца правосудних функција.

Реформа Кривичног законика из 2009. године била је фокусирана на унапређење заштите људских права, подсетила је Маловић и додала да су тим изменама пооштрене казне за кривична дела извршена на штету права на живот, слободу, приватност, окупљање и удруживање.

Такође, како је објаснила, проширено је кривично дело повреде угледа због расне, верске, националне или друге припадности и пооштрена казна за кривично дело расне и друге дискриминације.

Она је навела да је изменама и допунама Кривичног законика који је упућен у Скупштину Србије почетком ове године предложено укидање кривичних дела клевете и увреде ради обезбеђивања потпуније заштите слободе изражавања и медија.

Ишло се корак даље у правцу успостављања ефикасног судског система и убрзавања кривичних поступака увођењем нових правних института као што је споразум о признању кривице који се већ показао као делотворан у пракси, објаснила је Маловић.

Она је истакла да је Законик о кривичном поступку (ЗКП) израђен у складу са високим европским и међународним стандардима у тој области, што су потврдила и експертска мишљења Савета Европе и ОЕБС-а.

Према њеној оцени, Србија је усвајањем новог Законика о кривичном поступку остварила један од основних предуслова за изградњу друштва које не толерише ниједан облик криминала, а нарочито оне његове облике који остављају најопасније последице по друштво.

Нови ЗКП, како је указала, карактеришу изузетно савремена решења која иду у правцу убрзавања поступка, јачања активности тужиоца кроз увођење тужилачке истраге и обезбеђења специјалних истражних мера применљивих, пре свега, на кривична дела организованог криминала.

Свим овим изменама створено је ефикасно средство у заштити и потпуном остваривању људских права, закључила је Маловић.

Дебату су организовали Центар за демократију и Фондација “Фридрих Еберт” у оквиру пројекта “Демократски политички форум”.