Вук Јеремић и Бан Кимун
	Фото: Танјуг

Јеремић је након сусрета са Бан Кимуном у изјави за агенцију Танјуг рекао да је током састанка било речи о јучерашњем извештају генералног секретара УН пред Саветом безбедности.

Он је истакао да је током разговора закључено да је УНМИК један од кључних елемената међународног присуства на Косову и Метохији и да без њега и његовог мандата који је задат Резолуцијом 1244 СБ УН нема решења за јужну покрајину.

Министар је указао на то да је генералном секретару УН пренео да је Србија потпуно посвећена мирном преговарачком процесу и додао да је уверен у то да нема другог пута за проналажење било каквог техничког или политичког решења за Косово и Метохију у будућности.

Јеремић је објаснио да је Србија затражила нове консултације у вези са истрагом о трговини људским органима на Косову и предлогом да се истрага пребаци са Еулекса у надлежност УН, уз оцену да би то могло да се догоди на наредној седници Савета безбедности.

Ми не можемо да одустанемо од истраге јер оно што се сада ради је затворен, нетранспарентан, наглашено тајновит процес, за који нисам сигуран да било ко може да има пуно поверење, рекао је он.

Према његовим речима, Еулекс годину дана од почетка истраге није изнео ниједан податак о томе како она напредује.

Министар је нагласио да је у разговору са генералним секретаром УН покренуо и питање новца Косовске приватизационе агенције (КПА) у саставу мисије УНМИК у јужној покрајини.

Он је навео да та финансијска средства не могу да користе привремене институције у Приштини и додао да је у име Србије, као чланице УН, затражио да се та средства блокирају.

Према његовим речима, током сусрета са генералним секретаром УН било је речи и о евентуалној сарадњи уколико Србија буде изабрана да председава Генералном скупштином УН.

Јеремић је навео да је Бан Кимуну упутио позив да дође у Београд у априлу ове године, када ће се одржати регионална конференција Алијанса цивилизација, што је један од најважнијих програма УН.

Он се током дана сусрео и са амбасадором Бразила у УН Мариом Луизом Рибиером Виоти, амбасадором Боцване у УН Чарлсом Нтвагеом, амбасадором Пакистана у УН Абдулахом Хусеином Хароном и амбасадором Марока у УН Мохамедом Лулицкијем.