Фото: Танјуг

Матић је на конференцији за новинаре одржаној тим поводом саопштила да је у првих сат времена од почетка рада регистровано 235 сајтова са ћириличним доменом, и указала на то да ће се његов велики значај показати и кроз лакшу интеграцију интернет адреса у текстове на ћирилици, званична документа и формуларе.

Интернет постаје примарни начин информисања, па ће званично писмо сада моћи да се користи и на интернету, истакла је она и напоменула да је ћирилица део нашег националног идентитета.

Ово је мали сегмент у покушају да сачувамо национално благо, али и да га истовремено користимо на најсавременији начин, поручила је Матић.

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) донео је пре две године, како је подсетила, одлуку о могућности регистровања домена на писмима која нису латинични алфабет.

Према њеним речима, домен .срб је изабран након јавне дебате, а било је потребно да садржи једно слово које је специфично за наше писмо.

Саветник за стратегију и развој Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС) Мирјана Тасић рекла је да је Србија међу првима ушла у процес одобравања домена на националном језику.

Тасић је подсетила на то да је 14. јануара 2011. године Влада Србије донела одлуку којом је тадашње Министарство за телекомуникације и информационо друштво обавезано на то да подржи овај процес.

Током избора домена изнета су 133 предлога, а само четири су испунила тражене услове - .срб, .србија, .рсб и .сб, указала је она и додала да се готово 80 одсто гласача определило за прву опцију.

Ћирилични домен Србије .срб је нови, други национални домен после руског .рф и други интернет домен на свету на ћириличном писму.

Првих шест месеци право прече регистрације .срб домена имаће само власници постојећих .рс домена, и то по цени од једног динара.

После тог периода, ћириличне домене моћи ће да региструје свако ко жели, без обзира на то да ли поседује одређени .рс домен или не.

Институције од националног значаја које већ имају свој .срб домен су председник Републике, Влада Србије, Град Београд, Управа за Дигиталну агенду, Радио-телевизија Србије и РНИДС.