Борис Тадић и Ролф-Дитер Хојер

Фото: Танјуг

Одлука о пријему Србије у придружено чланство донета је 16. децембра прошле године. Та врста чланства јесте преткорак за пуно чланство у ЦЕРН-у, о чему се одлука доноси најдуже након пет година придруженог чланства.

Србија је била једна од земаља оснивача ЦЕРН-а 1954. године, тада
као република СФРЈ. У ЦЕРНУ-у је била до 1961. године када се повукла из чланства, а вратила се у центар 2001. године потписивањем Споразума о сарадњи.

Овај центар, који се налази недалеко од Женеве, на швајцарско-француској граници, данас има 20 чланица, приближно 2.400 запослених и око 10.000 гостујућих научника који представљају више од 600 универзитета широм света.

У ЦЕРН-у раде и српски научници у оквиру експеримената АТЛАС и ЦМС.

ЦЕРН је највећа светска лабораторија за физику честица, а главна истраживања се одвијају у великом хадронском колајдеру или сударивачу честица (ЛХЦ).

Пре потписивања споразума Хојер је за председника Србије одржао презентацију у оквиру које га је упознао са главним правцима рада овог центра.

Тадић је затим обишао велики хадронски сударач у којем се изводи сударање честица, као и екипе које изводе експерименте АТЛАС и ЦМС.

У делегацији коју у посети Женеви предводи Тадић су и министар просвете и науке Жарко Обрадовић, као и бивши потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, који је био шеф делегације која је преговарала о придруженом чланству Србије.