Фото: Фонет

Маловић је, образлажући предлог тог закона у Скупштини Србије, навела да је Закон о Уставном суду донет 2007. године.

Према њеним речима, у његовој примени у пракси појавили су се одређени проблеми, који се пре свега односе на преоптерећеност тог суда због наслеђених предмета Суда Србије и Црне Горе, као и због великог броја поднетих уставних жалби.

Она је изразила наду да ће посланици усвојити предложене измене јер ће на тај начин бити створене неопходне законске претпоставке за ефикаснији рад Уставног суда, као и за његову већу самосталност и независност.

Најважнија измена, како је истакла, односи се на увођење нових облика рада, тако да ће Уставни суд убудуће моћи да доноси одлуке и у ужем саставу.

Маловић је напоменула да је тај суд до сада све одлуке морао да доноси у пуном саставу од 15 судија, док ће му изменама закона бити омогућено да ради и одлучује и у ужем саставу, односно у Великом и Малом већу.

Она је саопштила да се предложеним изменама уређује и нови начин одређивања плата судија Уставног суда, тако да ће оне након усвајања нових решења бити утврђиване Законом о буџету Србије, што ће обезбедити већу самосталност тог органа.

Такође, предложеним изменама биће пружена могућност да се расправе и седнице овог суда могу одржавати и ван његовог седишта у Београду, нагласила је она.

У циљу очувања самосталности и независности Уставног суда Влада Србије неће моћи без сагласности председника Уставног суда обуставити извршење буџетских средстава за тај суд, истакла је Маловић.

Она је нагласила да је за предложена законска решења прибављено мишљење Венецијанске комисије и да су препоруке тог тела у највећем делу уграђене у текст закона.