Марковић је на на централној државној комеморативној манифестацији обележавања Националног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату, на локалитету масовне гробнице цивила, на Спомен-гробљу на Бежанијској коси, истакао да геноцид почињен над Ромима представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављена.

Он је навео да систематско уништавање припадника ромског народа, отпочето 16. децембра 1942. године на принципима и методама које су коришћене за организоване ликвидације Јевреја, јесте геноцид који је као своју последицу имао страдање између 220.000 и 500.000 Рома који су потицали из више европских држава.

Министар је напоменуо да је 16. децембра 1942. године вођа СС одреда Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације.

Марковић је саопштио да је на основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау у Пољској, и додао да је депортација Рома трајала од фебруара 1943. до јула 1944. године.

Он је навео да је као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау, до 2. августа 1944. године функционисао подлогор за Роме – Зигеунерлагер.

Заточени Роми потицали су са територије Немачке, као и из окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и из Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза, истакао је Марковић.

Министар је нагласио да је током наведеног периода у Зигеунерлагеру заточено више од 23.000 Рома, од којих је приближно 20.000 ликвидирано.

Он је напоменуо да се у раздобљу од маја 1943. до августа 1944. године на челу тог подлогора налазио злогласни лекар Јозеф Менгеле, који је обављао експерименте над Ромима, а посебно над децом.

Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла, нагласио је Марковић.

Министар је навео да се највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату одиграло током октобра 1941. године.

Према његовим речима, немачке окупационе снаге тада су спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Београду, Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу у знак одмазде због ликвидације више припадника Вермахта од стране чланова покрета отпора.