Београд, 12. децембар 2011. године – Државни секретар Министарства правде Владе Републике Србије Гордана Пуалић оценила је данас да остваривање основних људских права и слобода у свакој демократској држави у великој мери зависи од тога да ли се и на који начин остварује бесплатна правна помоћ грађанима.
 |
| Фото: tanjug.rs |
Пуалић је на отварању јавне расправе о радном тексту закона о бесплатној правној помоћи истакла да је та врста помоћи нарочито неопходна припадницима маргинализованих и рањивих друштвених група у Србији.
Она је подсетила на то да остваривање права на ту врсту помоћи зависи и од функционисања правосудних институција и државне администрације, од њихове доступности грађанима, правне културе у друштву и правне писмености грађана.
Према њеним речима, Србија, као члан Савета Европе, усвајањем овог закона треба да потврди одлучност у пружању правне помоћи угроженим деловима становништва.
Пружање бесплатне правне помоћи, како је нагласила, загарантовано је Уставом и подигнуто је на ниво основног људског права.
Пуалић је објаснила да уставна гаранција права на бесплатну правну помоћ подразумева конкретне обавезе државе у вези са стварањем услова за примену и заштиту овог права, чија реализација још није успостављена законским оквиром.
Према њеним речима, неки елементи система бесплатне правне помоћи већ постоје у законодавству и пракси, а одредбе о правној помоћи садржане су у више закона.
Она је указала на то да је текст новог закона припремљен у складу са Стратегијом развоја система бесплатне правне помоћи, која је усвојена у октобру 2010. године.
Министарство правде је започело процес стварања свеобухватног и делотворног система помоћи која ће бити доступна свима којима је неопходна, а пре свега социјално угроженим грађанима, додала је Пуалић.
Овај закон садржи и мере социјалне правде, како је објаснила, имајући у виду то да нико због материјалних немогућности не сме да буде ускраћен за правни савет.
Помоћник министра правде Војкан Симић истакао је да је акценат у тексту закона стављен на разраду система примарне правне помоћи на коју право имају све особе на територији Србије.
На секундарну помоћ, објаснио је он, имају право и страни држављани који законски бораве у нашој земљи, као и азиланти.
Симић је навео да обавезе финансирања сносе државни и буџет локалне самоуправе, уз напомену да је Стратегија послужила радној групи да јасно дефинише пружаоце и кориснике правне помоћи, успостави организациону структуру и одговорност.
Намера Радне групе, која је након четворогодишњег рада сачинила овај текст, јесте да законом прошири могућности пружања правне помоћи у оквиру уређеног система, истакао је помоћник министра.
Израду текста закона подржала је Светска банка, чији је представник Џон Фурнари оценио да је у тај посао уложен велики напор.