Џувер је на конференцији „Развој иновативног социјалног предузетништва: Где и како основати социјална предузећа - лекције из Србије и Европе“ навела да је значајно укључити људе на тржиште рада јер им то омогућава економску независност и укључивање у друштво.

Она је као тешко запошљиве категорије навела младе особе, лица без квалификације или са ниским квалификацијама и неадекватним знањима, жене, дугорочно незапослене, Роме и особе са инвалидитетом.

Према њеним речима, приоритет Министарства економије и регионалног развоја биће развијање капацитета локалне администрације како би се препознале потребе локалног тржишта рада и развој мера за тешко запошљива лица.

Помоћник министра рада и социјалне политике Радмила Букумирић-Катић оценила је да социјално предузетништво у Србији није довољно развијено.

Букумирић-Катић је навела да у Европској унији има два милиона социјалних предузећа, што је, како је додала, десет одсто укупног броја фирми, при чему у њима ради шест одсто запослених.

Резултати постигнути у нашој земљи су минимални, рекла је она, уз напомену да у Србији нема правног оквира који би потпуно регулисао област социјалних предузећа.

Према њеним речима, та активност се ипак може развијати на основу садашњих закона и стратегија, а у плану је и доношење кровног закона.

Директор Сектора запошљавања у Националној служби за запошљавање Наталија Радоја рекла је да се социјално предузетништво може развијати и у пословним центрима те службе, као и да је планирано увођење центара за социјалну рехабилитацију у којима ће се подстицати развој тих предузећа.

Скуп је организован у оквиру пројекта "Мрежа за развој социјалног предузетништва", који финансира ЕУ, а спроводи се у осам земаља Европе.