Београд, 5. децембар 2011. године – Скупштина Србије усвојила је данас Закон о рехабилитацији којим се уређују рехабилитација и правне последице рехабилитације особа које су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога лишене живота, слободе или других права до ступања на снагу овог прописа.
Закон о рехабилитацији проширује круг лица на које се рехабилитација односи и даје право на обештећење.
Рехабилитовано лице има право на посебан пензијски стаж, месечну новчану накнаду у висини од 50 одсто просечне плате у Србији, здравствену заштиту и друга права из здравственог осигурања, право на враћање конфисковане имовине, обештећење за ту имовину, као и право на рехабилитационо обештећење.
По овом закону право на рехабилитацију немају особе које су за време Другог светског рата на територији Србије лишене живота као припадници окупационих оружаних снага и квислиншких формација, као и лица која су починила или учествовала у извршењу ратних злочина.
Закон омогућава и лицима која су ранијим одлукама судских, војних или административних органа проглашена ратним злочинцима да у судском поступку остваре право на рехабилитацију уколико се утврди да нису вршили ратне злочине.
Закон предвиђа две врсте рехабилитације – законску и судску рехабилитацију.
Право на законску рехабилитацију имају особе чија су права повређена без судске или административне одлуке на територији Србије, као и особе чија су права повређена без тих одлука ван територије Србије, а која су имала или имају пребивалиште на територији Србије или држављанство Србије.
То право имају и лица која су на основу судске или административне одлуке кажњена за дело које у време извршења није било одређено законом као кажњиво дело, или кажњена казном која у време извршења дела није била прописана.
Право на рехабилитацију имају и особе које су биле кажњене за кривична дела која су прописана законима донетим после Другог светског рата, која су супротна општеприхваћеним стандардима људских права и слобода.
Закон даје право на законску рехабилитацију особама које су била прогоњене у време прогласа Инфомбироа од 1948. године, као и лицима која су по принципу колективне одговорности проглашена за ратне злочинце.
Поред особа на које се рехабилитација односи, захтев за рехабилитацију могу да поднесу и блиски сродници, јавни тужилац и правно лице чији је циљ заштита слободе и права човека и грађанина.