Стојиљковић је на конференцији "Одузимање имовинске користи стечене кривичним делом из угла јуриспруденције Европског суда за људска права", навео да су досадашњи резултати примене тог закона задовољавајући.

Према његовим речима, Министарство правде је оформило радну групу за решавање проблема у имплементацији овог документа.

Кроз различите видове обуке запослених у правосуђу морамо јачати наше капацитете, објаснио је он и изразио очекивање да ће у наредном периоду бити исправљене неке грешке проистекле из недоумица у вези са применом тог закона.

Министарство правде, како је додао, инсистира и на едукацији судија и тужилаца и ван територије Београда.

Када је реч о одузетој имовини, Стојиљковић је објаснио да се углавном ради о привременој заплени покретне и непокретне имовине и новчаних средстава припадника криминалних група, уз напомену да су донете и две одлуке о трајној конфискацији.

Председник Врховног касационог суда Ната Месаровић нагласила је важност помоћи европских институција у реализацији планова српских органа које и произилазе из законског оквира који је у примени од марта 2009. године.

Неопходно је, како је поручила, да се, поред закона, примењују међународни стандарди како се таква имовина не би користила у легалним токовима новца, за шта је потребна координација са свим релевантним институцијама - Министарством унутрашњих послова, Тужилаштвом, судовима, као и упознавање са праксом Европског суда.

Конференцији су присуствовали и заменик шефа делегације ЕУ у Србији Адријано Мартинс и шеф Мисије Савета Европе у Београду Антје Ротемунд, који су оценили да су реформе у правосуђу значајне у оквиру процеса евроинтеграција Србије.