Дачић је након потписивања тог документа у Палати Србија истакао да је у тој области потребна законска регулатива која ће јасно дефинисати секторе јавне и приватне безбедности.

Он је прецизирао да су МУП и Привредна комора Србије усагласили текст Нацрта закона о сектору приватне безбедности, при чему је изразио очекивање да ће тај акт бити усаглашен и са другим министарствима и да ће се врло брзо наћи у скупштинској процедури.

Циљ је, како је објаснио, да се у систему безбедности делује координирано и да се позиционирају овлашћења сектора јавне и приватне безбедности, а закон ће дефинисати односе, односно све видове комуникације на општем и оперативном нивоу.

Према његовим речима, постоји велики број приватних предузећа, односно агенција које се баве сектором безбедности и које као средство рада имају велику количину оружја, због чега је битно да се одреди законски оквир и дефинишу овлашћења сваког појединачно у ланцу безбедности.

Није проблем државе да има различите секторе који се баве безбедношћу, већ је питање координације и разграничења овлашћења, поручио је Дачић.

Бугарин је подсетио на то да је у Привредној комори Србије основано удружење које се бави приватном безбедношћу и додао да у тој привредној грани ради 400 компанија и 25.000 људи.

Он је поновио да је врло важно да се та област што пре уреди законом и да се обезбеди одговарајући ниво развоја и раста те привредне гране, што би укључило и повећање броја запослених.

Председник Привредне коморе Србије је подсетио на то да је прва детективска агенција формирана 1850. године у Сједињеним Америчким Државама, док је прво приватно обезбеђење у Србији основано 1922. године.