Фото: un.org

Јеремић је на седници Савета безбедности УН, која је била посвећена ситуацији на Космету, упутио позив свим актерима на северу Косова – Кфору и Еулексу, као и представницима локалних Срба да се укључе у дијалог и заједно раде како би се одмах успоставио мир.

Он је указао на то да је уклањање барикада у интересу мира и стабилности, али и додао да то треба да буде постигнуто искључиво мирним средствима.

Министар је апеловао на Савет безбедности да осигура да једностране акције Приштине више не буду дозвољене и да то учини на јасан, несумњив, непристрасан и статусно неутралан начин.

Јеремић је затражио од овог тела да предузме овај суштински корак без одлагања.

Према његовим речима, ако је циљ поновно успостављање безбедности и унапређење живота људи на Косову и Метохији, онда нема оправдања да овај позив не буде прихваћен одмах.

Он је навео да је у овом деликатном тренутку од суштинског значаја да се пошаље права порука и извуче одговарајућа поука из недавних инцидената на Дудином Кршу и јуче у Јагњеници, где је дошло до сукоба војника Кфора и српског становништва.

Јеремић је указао на то да је индикативно да се готово сваки пут када треба да се одржи нова рунда дијалога Београда и Приштине унилатерализам изненада враћа на сцену.

Он је оценио да се преговори и употреба силе међусобно искључују, при чему је додао да избор не може бити јаснији - или миран дијалог или унилатерална акција.

Србија је спремна за ово прво, а категорички одбацује ово друго, поручио је министар.

Јеремић је указао на то да се безбедносна ситуација на Косову драстично погоршала од претходног периода обухваћеног извештајем генералног секретара УН Бан Кимуна, као и да у оквиру СБ УН није било могуће постићи консензус да су унилатерализам и употреба силе неприхватљиви.

Он је подсетио на то да је у шестој рунди дијалога Београда и Приштине постигнуто статусно-неутрално решење за царинске печате, уз напомену да је потом уследио други покушај да се наметне исход у вези са административним прелазима изван оквира дијалога.

Министар је у том контексту подсетио на документ под називом "Оперативни план косовске полиције" у којем се наводи да ће све операције бити "спроведене под суверенитетом Косова и у складу са косовским законима".

То је, како је истакао, очигледно у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН и представља драстичну девијацију у односу на статусно-неутрални оквир УН.

Јеремић је навео да су без обзира на то Кфор и Еулекс изабрали да подрже операцију која је почела 16. септембра, а уочи акције из Савета безбедности су упућена експлицитна упозорења да ће то значити искорак из оквира мандата Кфора и Еулекса и кршење Резолуције 1244 СБ УН.

Према његовим речима, догодило се неминовно, а то је да је српско становништво северног Косова одговорило утврђивањем постојећих блокада и подизањем нових, а њихова одлучност да се одупру наметању нежељеног режима постао је један од најочигледнијих елемената реалности на терену.

Он је, такође, скренуо пажњу на то да се не може игнорисати ни чињеница да се ситуација погоршава и на југу Косова и Метохије.

Јеремић је подсетио на брутално убиство Србина Александра Путника у селу Зрзе код Ораховца, при чему је указао и на бројне случајеве вандалског понашања према српским црквама и манастирима, каменовање аутомобила, паљење кућа повратника, крађе и друго.

Ниједан од тих случајева, како је додао, није решен, тако да у постојећим околностима не чуди што је број Срба повратника и даље мали.

Министар је, такође, подсетио на то да је пре годину дана Савет Европе објавио Извештај о илегалној трговини људским органима, али да је од тада веома мало урађено на томе да се утврди истина.

Он је рекао да недавно именовање Клинта Вилијамсона за главног тужиоца Еулексовог тима представља позитиван догађај, уз напомену да ће Србија пружити помоћ и њему и његовом тиму на сваки могући начин јер могу да дају непроцењив допринос утврђивању онога шта се догодило на Косову.

Али то, како је додао, није довољно јер цео случај превазилази територију Косова и Метохије.

Јеремић је поновио став да се истрага мора водити под окриљем Савета безбедности Уједињених нација јер је тако било у сваком претходном случају истраге ратних злочина на простору Балкана.

Министар је истакао да не постоји разлог да се на исти начин свеобухватна истрага не спроведе и у овом случају јер је то једини пут да она буде фер и транспарентна.

Он је навео да је пре неколико дана портпарол Еулексовог тима рекао да ће детаљи истраге коју спроводе бити поверљиви све док истрага не буде завршена, што би могло да потраје и неколико година, уз оцену да је то нечувено и неприхватљиво.

Према његовим речима, ако званичници Хашког трибунала подносе извештаје СБ УН сваких шест месеци, зашто то онда не би чинили и они који су задужени за истрагу о трговини органима.

Јеремић је такође указао и на значај заштите сведока на Косову и додао да је недавна мистериозна смрт Агима Зогаја, кључног сведока у важном процесу за ратне злочине против бившег команданта ОВК Фатмира Љимаја, ојачала став да Еулекс није у стању да гарантује безбедност оним сведоцима који су под њиховом заштитом.