Београд, 29. новембар 2011. године – Председник Републике Србије Борис Тадић указао је данас на велики стратегијски значај регионалне сарадње у борби против организованог криминала и истакао да Србија жели да пружи подршку свима који учествују у тој борби.
 |
| Борис Тадић |
| Фото: Фонет |
Тадић је приликом отварања министарске конференције “Изазови и достигнућа регионалне и транснационалне сарадње за ефикасну борбу против организованог криминала на подручју југоисточне Европе” рекао да организовани криминал доводи у питање темеље демократских друштава, због чега је неопходно да у тој борби координисано учествују све политичке и безбедносне институције.
Он је навео да наша земља учествује у међународним акцијама у борби против организованог криминала, при чему је истакао да неке од њих и даље трају и да се кроз њихово трајање показује одлучност да се ниједног тренутка не прекине та борба.
Према његовим речима, први одлучујући ударац организованом криминалу у Србији задат је међународном акцијом “Балкански ратник”, а други успешном применом Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом.
Србија је са још неким земљама региона дала допринос укупној безбедности Европске уније и читавог света, указао је председник и додао да је регионална сарадња у сузбијању организованог криминала показала одличне резултате, као и сарадња са безбедносним институцијама САД и ЕУ.
Заменик председника Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић рекао је да национална стратегија Србије и високо постављени стандарди у борби против организованог криминала гарантују да ће наша земља бити поуздани партнер земљама у региону.
Према његовим речима, регионална сарадња је најуспешнији вид борбе против организованог криминала.
Он је поручио да је Србија потпуно спремна да све своје активности обавља у складу са европским стандардима полицијског рада и заштите и поштовања људских права и слобода, чему ће тежити и у будућности кроз међусобну сарадњу са земљама југоисточне Европе.
Нема бољег доприноса европским интеграцијама, како је поновио, од добро осмишљене, системске и храбро вођене борбе против криминала и корупције.
Говорећи о постигнутим резултатима МУП-а Србије, Дачић је навео да су они од великог значаја за реализацију стратешког опредељења наше земље, а то је укључење у европске интеграционе токове – предуслова за просперитет и развој свих сегмената друштва.
Стратешки оквири пружају неопходну основу за потпуно укључење у регионални европски и светски концепт борбе против организованог криминала који се, како показују актуелне тенденције, непрестано прилагођава новонасталим друштвеним условима, навео је заменик председника Владе.
Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић оценила је да државе у региону на деловање организованог криминала треба да одговоре сарадњом и заједничком визијом како ће друштво бити безбедније, а криминал у дефанзиви.
Према њеним речима, један од највећих корака у борби против организованог криминала је регионални налог за хапшење, који ће укинути и последњу наду криминалцима да бекством са територије државе која их тражи у неку суседну земљу могу да избегну правду.
Она је указала на то да криминал поприма нове, комплексније форме деловања, и поручила да се на те изазове мора понудити нови одговор, садржан у идеји стварања регионалног налога за хапшење.
Тај налог, како је навела, треба да буде израз тежње земаља региона југоисточне Европе и западног Балкана да се екстрадициона процедура приближи модерним стандардима земаља ЕУ.
Маловић је навела бројне примере позитивне сарадње Србије и суседних држава, при чему је истакла да је 70 одсто процеса које је покренуло Тужилаштво за организовани криминал било резултат сарадње у региону.
Она је саопштила да је Тужилаштво за организовани криминал само ове године поднело 240 кривичних пријава и подигло 160 оптужница, док је пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду осуђено 99 чланова организованих криминалних група.
Од оснивања специјализованог тужилаштва и посебног судског одељења, како је додала, покренуто је 140 случајева, а пред судом се нашло 1.320 оптужених.
Износећи податке о раду правосудних органа у борби против организованог криминала, Маловић је рекла да је донето 630 пресуда, од чега је 91 одсто осуђујућих и да су готово сви осуђени добили вишегодишње казне затвора.
Комесар за унутрашње послове Европске комисије Сесилија Малстром нагласила је да борба против организованог криминала представља велики изазов и за земље југоисточне Европе, али и за ЕУ, при чему је изразила уверење да су земље Балкана на добром путу.
Говорећи о проблемима са којима се суочавају земље овог региона, она је посебно истакла трговину људима и нагласила да је Србија и земља транзита и земља порекла за ову врсту нелегалних миграција.
Малстром је оценила да је веома охрабрујућа вест да је полиција у Србији успела да заустави трговину људима у сарадњи са Мађарском и Аустријом.
Она је указала на то да је визна либерализација једини начин за успостављање одрживих и трајних односа између људи, али да се упркос тој чињеници морају уложити напори да се спрече покушаји злоупотребе.
Када је реч о кријумчарењу наркотика, она је нагласила да је то велики проблем, а Балкан велико чвориште јер се на том простору складишти пре транспорта у ЕУ.
Према њеним речима, у борби против овог проблема неопходна је ближа сарадња са Европском унијом, при чему и Унија са своје стране треба и мора да учини више.
Малстром је оценила да корупција и даље представља проблем у овом региону, уз подсећање на то да корупција у оквиру процеса приватизације функционише тако што се настоји да се у легалне токове уложе нелегално стечена средства.
Малстром је похвалила чињеницу да све земље Балкана сарађују са организацијом ГРЕКО, као и реформе у правосуђу.