Жарко Обрадовић

Фото: Фонет

Обрадовић је, отварајући међународну конференцију "Регионална стратегија за развој иновационих система у земљама Западног Балкана", навео да је задатак државе да створи амбијент који омогућава да се иновационе идеје што успешније комерцијализују.

Министар је истакао да тај амбијент, пре свега, подразумева систем и институције који обезбеђују успостављање ланца између образовања, науке и истраживања, као и примену тих резултата у привреди.

Он је саопштио да је Србија идентификовала седам приоритета у области науке и технологије – биомедицину, нове материјале и нанонауке, заштиту животне средине и климатске промене, енергетику и енергетску ефикасност, пољопривреду и храну, информационе и комуникационе технологије и унапређење процеса доношења државних одлука заснованих на знању.

Активности на пољу научног истраживања груписане су у три сегмента и ту спадају основна истраживања, технолошки развој и интегрални пројекти, навео је Обрадовић.

Према његовим речима, у Србији се тренутно реализује 785 пројеката у које је укључено више од 11.000 научних истраживача.

Министар је напоменуо да стране компаније које улажу у нашу привреду немају у довољној мери интерес да развијају домаћи научно-истраживачки рад и потенцијал, већ по правилу доносе само готова решења.

Обрадовић је нагласио да је Србија, као и друге државе у региону, земља са недовољно јаком економијом и недовољно изграђеном привредном структуром.

Због тога, с једне стране, не издваја се довољно средстава за образовање и научно-истраживачки рад и развој, а с друге стране развој и примена, односно комерцијализација иновација, не обављају се на ефикасан и ефективан начин јер у привреди још не постоје истраживачка језгра и капацитети за њихово прихватање, навео је министар.

Представник Светске банке за Србију Лу Брефор је оценио да су научна и истраживачка сарадња кључ за развој земаља западног Балкана.

Он је напоменуо да је неопходно формирање регионалних научно-истраживачких центара који би задржали научнике и истраживаче на Балкану и на тај начин допринели развоју читавог региона и појединачних земаља.

На тродневном скупу стручњаци ће разговарати о могућностима регионалне сарадње у области истраживања, развоја и иновација, упоређиваће сличности и разлике и тражити начине за подршку научним и иновационим политикама које су заједничке за земље учеснице регионалне конференције.