Млађан Динкић

Имовина коју користи државна заједница:

- Србија је власник имовине коју користи државна заједница, а сасвим је природно да власник жели да зна зашто се имовина продаје, колико новца се од тога добија и где ће се он утрошити. Право питање за функционере државне заједнице је - зашто им смета то што власник жели да контролише своју имовину. Ми смо само тражили да се, до окончања поступка усвајања закона о имовини државне заједнице, обустави продаја те имовине, осим у случају продаје војне имовине, а у циљу реформе војске. Други захтев је да се новац од продаје имовине уплаћује на консолидовани рачун Трезора Србије, што је иначе обавеза свих директних и индиректних корисника буџета.

Због таквог става Влада Србије оптужена је за разбијање државне заједнице. Ко, по Вашем мишљењу, и чиме ради на урушавању заједничке државе?

- Иза велике, наводно патриотске приче о очувању државне заједнице од стране Маровића и његових колега, стоје, заправо, неки лични интереси. Они нису, очигледно политички него материјални. Неко жели да, без контроле, расположе великим новцем. Влада Србије не може да дозволи да било ком падне на памет да приватизује располагање новцем Србије. Толики страх и таква реакција даје ми за право да мислим да је овом својом одлуком Влада Србије, заправо, покварила некима планове и рачуне да стекну неку имовину или средства мимо увида јавности.

Оптужбе да спречавате започету реформу Војске СЦГ:

- У закључку Владе којим се дефинише начин контроле продаје имовине бивше СРЈ, једини изузетак представља имовина коју користи Војска СЦГ. Наиме, предвиђено је да Војска има право да предложи продају дела имовина, али уз сагласност Владе Србије. Тај новац ће ићи на посебан рачун Трезора како би могла да се врши контрола његове употребе. Значи, Војска ће моћи промптно да га користи, али уз објашњење где средства тачно иду. Ово решење усвојили смо јер не желимо да се деси оно што се последњих месеци дешава у Црној Гори. Тамо је, наиме, било неколико случајева продаје војне имовине, од којих је најупечатљивији пример једне подморнице за коју је добијено неколико милиона евра. До данас се не зна да ли је тај новац завршио за исплату војних плата и пензија у Црној Гори или негде другде. Чуди што се председник Маровић тим поводом није огласио, с обзиром на то да је читав војни врх поставио питање где су отишла та средства. При том, и поред прихода од неколико милиона евра, Црна Гора се перманентно жалила да нема новца за исплату војних плата и пензија. Фонд за реформу Војске СЦГ основан је, при том, готово као приватно предузеће, са отвореним рачуном у пословној банци, што је недопустиво. Јавни фонд који продаје државну имовину мора имати подрачун у рачуну Трезора. И циљ нам је да тај фонд послује јавно. Тачно је да је, при његовом оснивању, направљен Управни одбор. Међутим, представник Министарства финансија иступио је из њега већ након неколико недеља јер није био сагласан са начином рада. Добро је што тај фонд, до сада, ништа није урадио. Међутим, већ начин на који су извршене припреме указивао је на то да у његовом раду много тога може бити проблематично.

Чиме објашњавате чињеницу да попуњавање буџета иде боље него икада раније:

- Ову годину завршићемо са растом друштвеног производа од 8 одсто. Поред тога, добар део сиве економије смањен је увођењем фискалних каса. Чињеница да је, за друго коло наше наградне игре пристигло више од 850 хиљада коверата са по 50 рачуна, говори да су нам и грађани помогли у бољем пуњењу буџета. Већ је извесно да ћемо годину завршити са буџетским дефицитом испод 30 милијарди динара.

Има још случајева да моћне, али "аљкаве" фирме не плаћају редовно доприносе држави. Планирате ли, у том смислу, неку акцију:

- Пре неколико дана завршен је план наплате свих ненаплаћених потраживања по ком ће Пореска управа Србије стриктно поступати. Овим планом даје се могућност репрограма од максимум 12 месеци и не планирају се изузеци. Већ за неколико дана на адресе пореских обвезника стићи ће обавештења о датој могућности и, уколико у року од три дана не одговоре, следиће блокаде рачуна. На жалост, има обвезника који своје обавезе извршавају тек након опомена Пореске управе Србије.

Пред Владом Србије, односно као изазов њеног буџета поставља се дилема како да релативно мали број запослених и још слабо плаћених људи издржава армију од преко милион пензионера, обимну војску и гломазан државни апарат:

- У последњих пола године, и поред најава, није било ниједног озбиљнијег штрајка изазваног социјалним мотивима. Очигледно је да се економска политика Владе Србије много боље води од ове, класичне политике. Међутим, један од кључних проблема ове, али и прошле Владе је обимна и неефикасна администрација. Зато наредне године улазимо у једну оштру реформу. Смањићемо број људи у Влади за десет одсто, а повећати плате онима који остају и заиста раде. Нема више сигурности радног места. Они који добро раде добро ће и да зарађују, а они који не долазе на посао или раде лоше мораће да оду.

Подржавате ли укидање "почека" и рестриктивније услове за одобравање потрошачких кредита које је донела НБС:

- Мислим да је добро што је НБС дала прелазни рок од годину дана за коначно укидање "почека". Није добро што није извршила адекватну медијску припрему, јер се унела непотребна нервоза. Све земље у транзицији укинуле су могућност кредитног коришћења чекова. Многи не знају да у Србији данас има преко два милиона издатих платних картица, а које у потпуности замењују чекове.
Када је у питању пооштравање услова за одобравање потрошачких кредита, сматрамо да се од 1. јануара наредне године стичу сви услови за обарање обавезне резерве пословних банака код НБС, јер се укидају порези на финансијске трансакције и банкарске провизије, што ће дати простор да пословне банке наставе да дају кредите становништву под старим условима. Влада Србије предложиће НБС да се мере избалансирају и очекујем да ће они, у наредних месец дана, прихватити наше сугестије.

Излази ли Србија из зоне сиромаштва:

- Чини ми се да излазимо јер ћемо ове године имати бруто национални доходак од 2.900 долара по глави становника. Он је изнад бугарског и румунског, али и дупло нижи од хрватског БДП-а. Наредних десетак година морамо да имамо раст БДП-а у просеку четири, пет одсто. Убеђен сам да ће Србија, уколико се окренемо економским питањима, врло брзо да сустигне Хрватску.

Грађевинари тврде да ће применом ПДВ-а цена новосаграђених станова у Србији значајно поскупети. Да ли би било могуће да се у овој области примени нижа стопа пореза на додату вредност:

- Пореска управа Србије је од неколико грађевинских фирми тражила калкулације како би извршили симулацију и нико не жели да их да. То претпоставља да грађевинци имају велики простор за уштеде који не желе да прикажу. Лично ћу од њих тражити да на једном примерку покажемо да нема никаквог разлога за поскупљење новоградње у Србији. Па, чак и ако буде благе промене цене квадрата, укидањем пореза на пренос апсолутних права од пет одсто, купцу стана остаје простор да у том проценту скупље плати нови стан.

Комисија за борбу против корупције затражила је од премијера Коштунице да заустави продају непокретности бившег ЗОП-а, због наводних нерегуларности:

- Још у мају ове године Влада Србије донела је закључак да банке које користе пословни простор и опрему бившег ЗОП-а могу да изаберу даљи начин коришћења ове имовине. У том смислу, упућени су и позиви пословним банкама да се изјасне. Четири банке одлучиле су се за куповину простора који користе, а преостале да се то конвертује у власништво државе. Једна од оних које су се одлучиле за пренос акција у власништво државе је и "Национална штедионица", тако да ће држава, након окончања овог поступка, поново бити појединачно највећи акционар ове пословне банке.

Све је више случајева који показују да се буџетска средства повремено користе мимо закона. Како спровести бољу контролу корисника државних пара?

- Влада Србије је донела одлуку да се плате у јавним предузећима, убудуће, могу исплаћивати само уз претходну сагласност Министарства финансија и Министарства рада. То значи да, уколико јавно предузеће прекорачи масу плата, неће бити дозвољена исплата. Контрола у ЈАТ-у показала је да није поштована одлука о маси зарада, као и да има пуно непотребних трошкова. На пример, за хемијско чишћење униформи даје се 120 хиљада динара, запосленима се плаћају теретане, козметички третмани и остало. ЈАТ је пример нерационалног трошења новца.