Ђелић је, говорећи на Институту за међународну политику на тему “Западни Балкан: економски изазови, европске перспективе”, навео да је Србија спремна да питање Космета решава одмах, при чему то решење мора да се ослања на четири тачке које је председник Србије Борис Тадић представио на Генералној скупштини УН у септембру.

Наша земља је спремна да истражује све моделе који воде до историјског компомиса Срба и Албанаца, истакао је Ђелић и у том смислу поменуо споразум “Good Friday” између Републике Ирске и Велике Британије око северне Ирске, али и моделе две Немачке, Хонгконга, Оландских острва, Јужног Тирола и друге.

Према његовим речима, Србија је против дељења било које земље, па тако и дела наше територије – Косова и Метохије.

Потпредседник Владе се осврнуо и на наставак дијалога Београда и Приштине данас у Бриселу и оценио да је то добар корак у правом смеру.

Он је саопштио да су актуелне тензије на Космету још једном показале да унилатералне акције не доприносе одрживом решењу и упутио позив међународним мисијама на Космету – Унмику, Кфору и посебно Еулексу да остану у статусно неутралном мандату.

Србији се стално говори да прихвати реалност да косовски Албанци не желе власт Београда, али је исто тако реалност да велика већина косовских Срба не жели власт Приштине, напоменуо је Ђелић.

Од пресудне је важности да се не понови егзодус Срба са Косова и Метохије који се догодио 2004. године, нагласио је потпредседник Владе у осврту на тензије на северу покрајине.

Говорећи о кандидатури за чланство у ЕУ, коју Србија очекује у децембру, Ђелић је поновио да услови које је дефинисала Европска комисија нису нови, да су јасни и да их је могуће испунити.

Србија сматра да је мишљење Европске комисије објективно и праведно, навео је потпредседник Владе и истакао да је у овом мишљењу признат велики напредак Србије, али да, упркос томе, још пуно треба урадити посебно на примени закона.

Влада Србије је одлучна да настави да се креће напред на европском путу и у том процесу важне су три тачке – безбедност и стабилност, одговорно управљање земљом у условима економске кризе, као и борба против корупције и организованог криминала, нагласио је Ђелић.

Он је напоменуо да је Србија завршила сарадњу са Трибуналом у Хагу.

У том смислу наша земља је хапшењем хашких оптуженика – Ратка Младића и Горана Хаџића, као и доношењем резолуције о Сребреници и посетама председника Србије Вуковару и Сребреници, значајно допринела развоју регионалне сарадње и регионалном помирењу, саопштио је Ђелић.

Говорећи о економском стању у Србији и Европи, потпредседник Владе је навео да ће пут земаља западног Балкана у ЕУ бити тежи, дужи и мање профитабилан него што досадашња искуства показују.

Он је напоменуо и да Србија пуно ради на привлачењу страних инвестиција и поједностављивању процедура у пословном окружењу и упутио позив Пољској да повећа своје присуство у Србији.

Ђелић се данас у Варшави састао са потпредседником Владе Пољске Валдемаром Павлаком.