Љајић је у изјави за агенцију Бета навео да је то постигнуто захваљујући оштријој контроли на граничним прелазима, али и ригорознијој полицијској контроли у самом месту, пошто полиција учесталије патролира улицама и контролише поједине објекте.

Он је објаснио да још нема званичних података о томе колико је азиланата напустило Бању Ковиљачу после примене ових мера, уз напомену да се разматра пет могућих локација за премештање имиграната из тог места.

Разговараћемо о томе да напуштене касарне, школе и установе социјалне заштите које немају кориснике буду искоришћене за смештај азиланата, истакао је министар и додао да је то, међутим, још далеко од коначне одлуке.

Према његовим речима, Србија с једне стране у процесу придруживања Европској унији има обавезу да испуњава све стандарде у вези са смештајем азиланата и лажних миграната, а с друге, жели да очува унутрашњополитичку и друштвену стабилност.

Љајић је најавио да ће наша земља код Европске уније и УНХЦР-а конкурисати за средства намењена прилагођавању објеката за смештај азиланата.

Он је као средњорочну меру навео потписивање протокола о реадмисији са Македонијом одакле, како је објаснио, долази највећи број страних миграната, који махом желе да стигну до западне Европе.