Ненад Ђурђевић
	Фото: Танјуг

Ђурђевић је на представљању Националног механизма за превенцију тортуре у Републици Србији рекао да Опциони протокол предвиђа поменути механизам, за чије су спровођење одређени заштитник грађана и војвођански омбудсман.

Он је истакао да нормативни оквир ипак није довољан и да је неопходно радити, пре свега, на едукацији свих запослених који су у контакту са људима лишеним слободе, али и читавог друштва, посебно генерација које долазе.

Према његовим речима, тортура као облик кажњивог и неприхватљивог понашања према лицима лишеним слободе није системска појава у нашем друштву, али то не значи да је сасвим искорењена.

Влада и Министарство за људска и мањинска права и убудуће ће предузимати све како би се испуниле преузете међународне обавезе зато што се залажу за свет у коме је тортура неприхватљива, поручио је Ђурђевић.

Заменик заштитника грађана Милош Јанковић рекао је да су предуслови за ефикасан рад Националног механизма независност, новац, одговарајући кадрови и комуникација са државним органима.

Јанковић је навео да је Опционим протоколом предвиђено да заштитник грађана може ненајављено да приступи свим местима у којима бораве особе лишене слободе и са њима разговара насамо, а може и да предлаже решења и даје препоруке.

Стални координатор Уједињених нација у Србији Вилијам Инфанте истакао је да је Србија на путу европских интеграција направила велики корак имплементирањем међународних препорука у циљу јачања капацитета за спречавање тортуре.

Шеф Политичког сектора Делегације Европске уније у Србији Томас Њоки рекао је да је успостављање Националног механизма за превенцију тортуре у Србији корак напред ка ЕУ, уз напомену да су за потпуну оперативност тог механизма потребни новац и политичка подршка.

Њоки је истакао да ће тек када овај механизам буде у потпуности оперативан Србија моћи да се ефикасно бори против тортуре, уз подсећање на то да је спречавање тортуре једна од основних вредности ЕУ.