Учесници данашње конференције за новинаре нагласили су да РХМЗ већ 36 година спроводи одбрану од града, при чему је током тог периода систем одбране постепено грађен и усавршаван. Данас је то врло модеран, научно заснован и оперативни систем који је у потпуности оспособљен за спровођење методологије сузбијања града, а чија је ефикасност у директној функцији пољопривредне производње, привредног стања и развоја земље у целини.

Систем одбране од града тренутно располаже са 20.734 противградне ракете, што је доња граница потребне количине. Директор РХМЗ-а Ђорђе Кардум навео је да је средствима из буџета Србије ове године планирана набавка 11.000 ракета, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је на захтев овог завода обезбедило средства за куповину 4.000 додатних ракета.

Кардум је објаснио да ће на тај начин бити постигнут циљ од седам ракета на 1.000 хектара брањене пољопривредне површине, уз напомену да је доказано да управо овај однос обезбеђује ефикасан систем одбране од града, који ове сезоне неће зависити од залиха ракета. Он је додао да су ове године ракете тестиране, при чему је, за разлику од прошле и претпрошле године, потврђен њихов добар квалитет.

Директор РХМЗ-а је истакао да је у циљу постизања веће ефикасности у спровођењу одбране од града неопходно донети закон о одбрани од града и другим видовима модификације времена и додао да је са представницима Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства постигнут договор о томе да се рок за израду нацрта овог закона продужи до краја ове године. Према његовим речима, неопходно је и да се регулише начин финансирања сектора противградне одбране, као и да се повећа накнада за стрелце који лансирају ракете, а која ове године, после повећања од 25 одсто, износи 2.000 динара.

Према најновијим извештајима Светске метеоролошке организације, засејавање облака ради сузбијања града спроводи се у 29 земаља од којих су 11 у Европи. Ефикасност нашег система одбране од града је 65 одсто, што представља светски просек. Штете које су на подручју Србије регистроване на просечно 8 до 12 одсто пољопривредне површине, увођењем овог система сведене су на у просеку два одсто.

У многим земљама света олује са градом униште од три до 18 одсто пољопривредне производње, а уз то, штета се наноси и флори и фауни, грађевинским објектима, телекомуникационим и електричним инсталацијама. Из тог разлога, сузбијање града има озбиљан економски значај у многим регионима света.