Симоновић је на панел дискусији посвећеној проблему алкохолизма истакао да се у Србији бележи повећан ниво конзумирања алкохола, при чему подаци показују да је сваки шести становник алкохоличар, док је две трећине младих своје прво пиће попило у породици, уз присуство и одобрење родитеља.

Србија је, како је навео, четврта земља по потрошњи алкохола у Европи, а према истраживању Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" млади код нас прво пијанство доживе са 13 и по година, док сваки четврти средњошколац редовно конзумира алкохол.

Психијатар Клиничког центра у Крагујевцу Мирјана Јовановић објаснила је да је пилот пројекат о типологији српских алкохолно-зависних пацијената спроведен од фебруара до маја ове године у четири клиничка центра и две болнице у Србији.

Јовановић је рекла да је пројекат обухватао податке о 285 пацијената, при чему је утврђено да су најзаступљенији типови анксиозни пијанац, који конзумира алкохол за решавање конфликата, и депресивни пијанац, који алкохолом поправља расположење.

Она је истакла да је та типологија значајна због терапијских метода лечења зависника и додала да ови типови алкохоличара имају ниско самопоуздање, емоционално су нестабилни, а уочљиве су и суицидне тенденције.

Према њеним речима, просечни алкохоличар у Србији је мушкарац стар приближно 45 година који је постао зависан у периоду од 25 до 35 године, при чему је 75 одсто пацијената у прошлости већ лечено од алкохолизма.

У истраживање је, прецизирала је она, било укључено и 39 жена, а закључак је да су алкохоличарке такође у просеку старе 45 година, али жене, како је утврђено, овиснице постају у старосној доби између 36 и 45 година.

Када је реч о мушким испитаницима, 51,6 одсто учесника у истраживању је у породици имало алкохоличара, док је код жена зависница то 56,4 одсто.