Љајић је том приликом рекао да масовни злочин у Крагујевцу није био усамљена појава нити изузетак, али је означио један од најдубљих понора нацистичке мржње.

Он је подсетио на то да је заповедник немачких окупационих снага у Србији Франц Беме 10. октобра 1941. године наредио масовно узимање талаца и њихово стрељање за одмазду и утврдио пропорцију од 100 талаца за једног убијеног војника Вермахта и 50 талаца за једног рањеног Немца.

Министар је навео да је прва таква заповест извршена у Драгинцу ког Лознице 14. октобра 1941. године, када је ликвидирано 2.950 људи, а неколико дана касније почело је стрељање у Крагујевцу.

Најмлађи убијени имао је 11 година, а убијено је 40 деце узраста од 11 до 15 година и 261 дечак старости од 16 до 19 година. Сећање на њих, као и на њихове старије суграђане страдале истог дана, заувек је део нашег личног и колективног идентитета, а крагујевачка трагедија је велика историјска опомена и наук, рекао је Љајић.

Министар је у својству специјалног изасланика председника Србије Бориса Тадића уручио Златну медаљу за заслуге Драгољубу Јовановићу, јединој до данас преживелој жртви масовног стрељања у Крагујевцу.

Нацисти су у Крагујевцу у знак одмазде за убијене и рањене војнике Вермахта од 19. октобра до 21. октобра 1941. године стрељали више хиљада људи, а до данас је утврђен идентитет 2.977 жртава.

"Сећајте се моји мене јер ме више нема" је једна од 40 пронађених писаних порука које су жртве стрељања оставиле у баракама непосредно пре нацистичке егзекуције.

Отварању изложбе присуствовао је и Миодраг Живковић, аутор споменика "V 3" (пето три) у Шумарицама.

Аутори изложбе су историчари Мирослав Перишић и Дејан Ристић, а аутор поставке је Ана Швабић.

Влада Србије усвојила је предлог да 21. октобар буде проглашен за Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Изложба ће бити отворена до 20. новембра.