Маловић је, представљајући посланицима предлог поменутог закона, навела да ће Србија његовим усвајањем бити прва међу државама у региону која ће тако регулисати своје обавезе из Конвенције УН о забрани усавршавања, производње и стварања залиха бактериолошког и токсичког оружја и о њиховом уништавању.

Према њеним речима, наша земља усвајањем овог документа потврђује приврженост циљевима непролиферације оружја за масовно уништење, односно онемогућавању злоупотреба њиховог коришћења које је у супротности с међународним документима, укључујући и оне који су усвојени у борби против тероризма.

Она је напоменула да тај закон прописује забрану усавршавања, производње, коришћења и стварања залиха таквог оружја, а на тај начин Србија потврђује своје опредељење да неће спроводити било какве активности у вези са биолошким и токсичним оружјем.

Такође, Маловић је саопштила да су за кршење одредби тог документа предвиђене казне од 50.000 динара до 150.000 за физичко лице, односно од 500.000 динара до три милиона динара за правно лице.

Предложени закон дозвољава усавршавање, производњу, коришћење, стварање залиха, стицање, поседовање и промет биолошких агенаса и токсина у профилактичке, заштитне, дијагностичке, превентивне и друге мирољубиве сврхе или у циљу сузбијања, односно лечења болести, нагласила је Маловић.

Поменути предлог закона је једна од 27 тачака дневног реда друге седнице јесењег заседања Скупштине Србије, која је почела 18. октобра.