Фото: Танјуг

Ђелић је на регионалној конференцији “Енергетика, демократија, развој” истакао да је тај фонд ЕУ отворен и за земље које нису чланице, и додао да би Србија могла да сарађује са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Румунијом на изградњи хидроцентрала.

Европска комисија је у последњем извештају похвалила нашу земљу због усвајања новог Закона о енергетици, напоменуо је потпредседник Владе.

Србија ће, како је навео, све док бележи мањак енергетске ефикасности, зависи од увоза енергената и нема довољно енергије произведене из обновљивих извора, имати и притисак на курс националне валуте.

Ђелић је нагласио да је сваки евро уложен у енергетску ефикасност и енергетику допринос конкурентности, одбрани динара и одржању макроекономске стабилности.

Председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић саопштила је да је нови Закон о енергетици омогућио либерализацију свих сегмената енергетског тржишта Србије.

Ђукић-Дејановић је навела да је тим законом створена могућност за реформу и реструктурирање енергетског сектора како би Србија добила ефикасне енергетске компаније као покретаче привредног раста.

Према њеној оцени, будућност енергетике у југоисточној Европи јесте у интеграцији тржишта нафте, гаса и електричне енергије јер је интегрисано енергетско тржиште решење за проблеме са којима се суочавају државе у региону, а који превазилазе ресурсе и капацитете сваке од њих појединачно.

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић је истакао да када би Србија искористила сав потенцијал обновљивих извора енергије, који је процењен на 4,2 милиона тона еквивалентне нафте, могла би да замени око 60 одсто укупних потреба наше земље за енергијом и да запосли више хиљада нових радника у тој области.

Дулић је саопштио да се већ од следеће године очекује почетак изградње првих ветро-генератора, мини-хидроцентрала и постројења за биомасу.

Он је, међутим, нагласио да није задовољан брзином улагања у обновљиве изворе енергије због административних препрека које се, како је навео, отклањају великом брзином.

Дулић је истакао да је Европска комисија у свом извештају о напретку Србије за чланство у ЕУ констатовала велики напредак у области заштите животне средине и управљања опасним материјама и хемикалијама, уз напомену да предстоји много посла по питању смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште.

У Србији постоји јасна политичка воља да се ти захтеви испуне, при чему се у овом тренутку емитује 30 одсто мање гасова са ефектом стаклене баште у односу на 1990. годину, навео је он.

Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас истакао је да је Немачка од 2000. године инвестирала више од 500 милиона евра у енергетски сектор у Србији, уз напомену да је енергетска политика кључни елемент за немачку међудржавну помоћ и сарадњу.